Dan bez duvanskog dima

Svake godine, 31. maja se obeležava Svetski dan bez duvanskog dima. Cilj je da se podigne svest ljudi i ukaže na rizike od pušenja.

Statistika je strašna: od posledica pušenja svake godine umire više od osam miliona ljudi u svetu, a broj žrtava pasivnog pušenja godišnje dostiže 1,2 miliona.

Duvan truje ljude, ali i čitavu planetu

Pušenje ne ostavlja štetne posledice samo na ljude, već i na čitavu planetu. Da bi se obezbedio veći prostor za uzgajanje duvana, krče se šume i uništava drveće, a zemljište, voda i vazduh se zagađuju hemikalijama koje se koriste u procesu proizvodnje.

Posledice su fatalne i za biljni i životinjski svet koji kolateralno strada u ovom procesu. Vazduh i voda se naknadno zagađuju otpadnim i nesagorelim produktima cigareta koje ostaju u prirodi više desetina godina. Opušci od cigareta ulaze u lanac ishrane i remete prirodne cikluse riba i drugih životinjskih vrsta kojima se čovek hrani.

Posledice pasivnog pušenja

Boravak u zajedničkim prostorijama u kojima bar jedna osoba puši predstavlja rizik za nepušače, decu i trudnice.

Pored dima koji nastaje sagorevanjem cigareta, ove osobe su izložene i dimu koji izdahnu pušači. U duvanskom dimu ima nekoliko hiljada hemijskih jedinjenja, više stotina ispoljava toksično dejstvo, a nastanak karcinoma se povezuje sa preko 60 različitih sastojaka.

Najčešći zdravstveni problemi kod dece izložene duvanskom dimu su infekcije disajnih puteva, zapaljenje srednjeg uha, napadi astme, a kod novorođenčadi je to sindrom iznenadne smrti u prvoj godini života.

Ukoliko je majka pušila u trudnoći, povećavaju se šanse za razvoj ovog sindroma, kao i ukoliko novorođenče boravi u prostorijama u kojima se puši. Smrt nastupa usled oštećenja mozga i poremećaja regulacije disanja. Trudnice, nepušači, koje su pasivno izložene duvanskom dimu imaju veće šanse za prevremeni porođaj, rađanje bebe niske telesne težine ili kasnije razvojne poremećaje kod dece rođene iz takvih trudnoća.

Starija deca okružena duvanskim dimom generalno su češće bolesna, imaju sporiji razvoj pluća i češća zapaljenja bronhija, pluća i uha od vršnjaka koji žive u prostoru bez duvanskog dima.

Sekundarni dim je okidač za pojavu astme, a kod dece sa već postojećom astmom veća je učestalost i težina napada.

Kod odraslih nepušača pasivno pušenje može dovesti do bolesti srca, karcinoma pluća i moždanog udara. Čak i kratkotrajno izlaganje duvanskom dimu iz okoline može oštetiti pluća i krvne sudove nepušača.

Prestanak pušenja, prečišćavanje vazduha

Iako je prestanak pušenja najbolje rešenje, kako za pušače, tako i sve one koji pasivno udišu duvanski dim, u praksi se teško ostvaruje zbog razvoja zavisnosti na nikotin i njegovog stimulativnog efekta na delove mozga.

U odvikavanju od nikotinske zavisnosti potrebno je potražiti pomoć stručnjaka, a za smanjenje zagađenja duvanskim dimom u životnom i radnom prostoru predlaže se korišćenje šestostepenih prečišćivača vazduha sa HEPA filterom i generatorom negativnih jona visoke koncentracije ili uređaja koji uz HEPA tehnologiju i visoku koncentraciju negativnih jona, kombinuju i tehnologiju UV-C svetlosti. (link)

Autorka: dr Biljana Lučić Ordinacija Zepter Medical