Liftovi postoje u velikom broju zgrada u Beogradu, ali malo ko ima odgovore na sva pitanja koja se tiču bezbednosti korisnika.
Javno preduzeće „Gradsko stambeno“ je svojim korisnicima pokušalo da da sve korisne savete uz vezi sa kvarovima, održavanjem i rešenjima koja se tiču liftova.
Mnogi su imali priliku da se zaglave u nekom od liftova ili da uzalud pokušavaju da pozovu lift koji je u kvaru? U kakvom su nam zapravo stanju liftovi u Beogradu, kako se održavaju, jesu li bezbedni?
Liftovima se dnevno u Beogradu preveze oko 600 hiljada ljudi, više nego javnim gradskim prevozom. Dakle, i liftovi su javni prevoz i to onaj koji se najučestalije koristi.
Ipak, ređe se govori o tome da je prosečna starost liftova u prestonici oko 43 godine, dok im je radni vek 25 godina. Najveće preduzeće koje čak 57 godina brine o Beogradskim liftovima, danas njih nešto više od 6.300, jeste JP „Gradsko stambeno“ Beograd.
Stanari često ne shvataju da su liftovi njihova imovina i da ne mogu očekivati da isti rade beskonačno, bez generalnog remonta, odnosno njihove zamene novim.
Svi liftovi imaju redovan mesečni servis, ali i redovan godišnji tehnički pregled, kada nezavisno, za to akreditovano telo odlučuje može li to liftovsko postrojenje da dobije pozitivan sertifikat koji zapravo znači dozvolu za rad na još godinu dana, nešto nalik tehničkom pregledu automobila pre registracije.
Onda kada lift nije bezbedan, mora da se isključi iz upotrebe dok se ne otklone nedostaci koje uoči pomenuto telo. Samo uz ovo, javno preduzeće remont starih i njihova zamena novim može da se izvrši uz otplatu na do 60 mesečnih rata.
Liftovi u kvaru: najčešće nedoumice
Koga prvo zvati ako dođe do zaglavljivanja; ko će najbrže da dođe?
Korisnici su skloni da pozivaju vatrogasce, što ne bi trebalo da čine, jer oni nisu obučeni za stručno pokretanje lifta i oslobađanje osobe koja je zaglavljena. Oni deluju kako jedino mogu, silom, razvaljuju vrata čime se stvara i velika materijalna šteta, dok obučeni serviseri osobu izbave brže, bez buke i razbijanja, ne praveći nikakvu štetu tokom intervencije.
Ne umanjujući značaj vatrogasaca u mnogim drugim situacijama, pri zaglavljivanju u liftu, prednost ipak treba dati obučenim majstorima koji po pozivu kao i vatrogasci kreću odmah.
Radno vreme im je 24 sata dnevno, svakog dana u godini (3950-300 i 3950-301).
Po prijavi majstori stižu na lice mesta u proseku za oko 20-ak minuta.
Možete li se ugušiti ako se zaglavite, a pomoć ne stiže?
Bez brige, svaka kabina u svom vrhu poseduje otvore za provetravanje, koji su obično skriveni. Vozno okno se ponaša kao jedan superventilacioni kanal, jer je zbog velike visine promaja ta koja pospešuje i provetravanje kabine, jer nije hermetički zatvorena.
Šta se dešava u slučaju nestanka struje dok su putnici u kabini lifta, usred vožnje?
Ukoliko je reč o liftovima novije generacije, oni uglavnom imaju UPS uređaj, koji u slučaju nestanka struje dovodi kabinu u zonu najbliže stanice i otvara vrata, čime je korisnicima omogućen bezbedan izlazak.
Kod liftova starije generacije, kada dođe do nestanka struje, lift staje a putnici ostaju zaglavljeni.
Ipak, to ne treba da brine, jer su putnici i u tom slučaju potpuno bezbedni. U slučaju da imate telefon kod sebe, dovoljno je pozvati 3950-300 ili 3950-301 ukoliko je to jedan od više od 6.300 liftova koje održava Stambeno.
Liftovi koje ne održava ovo javno preduzeće takođe imaju u kabinama informacije o onima koji ih održavaju i načinu za kontaktiranje. Tu su, naravno, i zvono ili alarm na registar kutiji, a ako baš ni to nije u ispravnom stanju, jednostavno lupanje o stranice kabine stvoriće dovoljnu buku koja će signalizirati da je u liftu neko zaglavljen.
Zašto ne možete svakim liftom prevoziti ono što vi želite?
Nažalost, nesavesni korisnici primarno vode računa o svojim potrebama i interesima, te se tako putnički liftovi koriste kao teretni.
Prevoze se sprave i tegovi za teretane, građevinski materijal kao što su cigle, cement… preopterećenje izaziva povećano naprezanje pogonskog elektromotora, kao i pogonskog reduktora, što najčešće dovodi do njihovog trajnog oštećenja.
Teške i kabaste stvari najčešće prave oštećenja na kabini, kabinskim i prilaznim vratima, dok prevoz kabastog tereta izaziva oštećenja na potpatosnom mehanizmu kabine.
Šta se može desiti ako sami pokušavate da popravljate lift?
Nisu retke situacije da upravo stanari odluče da lift sami popravljaju, ne shvatajući koliko na taj način ugrožavaju svoju i bezbednost svojih komšija.
Da bi neko bio dobar lift monter, odnosno serviser, neophodan je talenat ali i dosta rada, poznavanje elektrotehnike, elektronike, mašinstva, bravarskog zanata a na kraju i određenih delova građevinske struke.
Nestručno rukovanje nije samo pitanje etike ili kršenja zakona, već, pre svega, bezbednosti.
Ukoliko lift krene sa otvorenim prilaznim vratima, zapravo se ponaša kao giljotina ogromne snage. Bilo kakvo otvaranje lifta ključem za prinudno otvaranje, koji se nažalost može lako nabaviti, može da bude opasno po život, ne samo po samozvanog majstora, nego i po sve ostale korisnike.
Zamislite da neko otvori vrata na 11. spratu a da se kabina nalazi na trećem, što bi dovelo do pada sa visine od osam spratova na konstrukciju kabine samog lifta koja je pretežno metalna.
Ulazak u mašinsku prostoriju je strogo zabranjen i to je uvek naznačeno upozorenjem na njenim vratima. U ovoj prostoriji, svojevrsnoj kontrolnoj sobi, nalaze se elementi sa otvorenim kontaktima, koji su pod naponom opasni po život, a tu su i elementi koji, ako je lift u pogonu, mogu nestručnim osobama naneti povrede opasne po život kao što je kidanje ekstremiteta za samo nekoliko sekundi.
Nestručno intervenisanje u mašinskoj prostoriji može koštati teških povreda pa i života korisnika koji se u tom momentu zatekne u kabini ili u zoni prilaznih vrata.
Čemu služe ogledala u liftovima?
U savremeno doba, ogledala u liftovima prvenstveno služe za ulepšavanje putnika, ali koja je njihova stvarna funkcija? Ona su zapravo bezbednosni element, jer u slučaju neispravnosti osvetljenja u liftu, i pri najmanjem intenzitetu spoljnog svetla koje ulazi u kabinu, trebalo bi da možemo da uočimo svoj odraz, kako bismo bili sigurni da je kabina u stanici.
Može li se kabina lifta otkačiti od užeta, tako da se kabina nađe u slobodnom padu i zajedno sa putnicima slupa o dno liftovskog okna?
Ovako nešto je moguće, ali srećom samo u filmovima. Kabina lifta i teg, okačeni su o čeličnu vučnu užad, sa ogromnim faktorom sigurnosti i sposobna su da uvek izdrže i daleko veća opterećenja od onih koja su za određeni lift propisana.
Inače, na ramu kabine nalazi se takozvana noseća glava, koja je projektovana tako da se preko nosećih zavrtnja užad okače bez mogućnosti izvlačenja. U zavisnosti od nosivosti užadi je četiri, šest, osam, a na nekim novim liftovima i više od 10.
Mogućnost kidanja svih užadi istovremeno moguća je samo teorijski, ne i praktično, tim pre što kada dođe makar i do oštećenja neke od užadi, sigurnosni kontakt prekida upravljanje liftom, te je njegovo dalje korišćenje nemoguće dok se kvar ne otkloni odnosno sajla ne zameni.
Osim svega navedenog, postoji i uređaj koji reaguje u slučaju prekoračenja nominalne brzine lifta, koji kabinu zaustavlja, postepeno ili trenutno.
Da li su liftovi dobra skrovišta tokom požara i zemljotresa?
Ne, nikako. U slučaju zemljotresa lako može doći do oštećenja nekih delova liftovskih konstrukcija, što može značiti i zaglavljenost u ruševinama.
U slučaju požara lift je čak zabranjeno koristiti, jer je gušenje gotovo zagarantovano, zbog promaje koja će sigurno povući dim u kabinu lifta.
(danubeogradu.rs)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
