Nova školska godina je pred nama. Jedna od najvažnijih stvari za zdravlje deteta je pravilno nošenje školske torbe zbog intenzivnog rasta i razvoja.
U školskom uzrastu formiraju se brojne navike važne za zdravlje u kasnijem životu, pišu stručnjaci na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje.
U ovom periodu deca su svakodnevno izložena različitim opterećenjima, među kojima posebnu pažnju zaslužuju težina školske torbe, način njenog nošenja, dugotrajno sedenje, nepravilan položaj tela i nedovoljna fizička aktivnost.
Pretežak ili nepravilno postavljen ranac može da dovede do zamora mišića, nelagodnosti i bolova u vratu, ramenima i leđima. Pokušavajući da održi ravnotežu, dete se može naginjati unapred, unazad ili u stranu, što dodatno opterećuje mišićno-koštani sistem i narušava pravilno držanje tela.
Međutim, teška školska torba nije dokazani neposredni uzrok skolioze i drugih trajnih deformiteta kičme. Njihov nastanak je složen i povezan sa brojnim faktorima. Ipak, prevelika težina i nepravilno nošenje ranca mogu izazvati bol, mišićni zamor, promene položaja tela i dodatne tegobe kod dece koja već imaju probleme sa kičmom.
Očuvanje zdravlja kičme školske dece zajednička je odgovornost roditelja, nastavnika, škole, zdravstvenih radnika i same dece. Dobro odabran i pravilno postavljen ranac, manje nepotrebnog tereta, svakodnevno kretanje i blagovremeno prepoznavanje tegoba jednostavne su mere koje mogu značajno doprineti zdravijem i bezbednijem odrastanju.
Najčešći poremećaji držanja i deformiteti mišićno-koštanog sistema kod školske dece u Beogradu
Na osnovu podataka sistematskih pregleda dece školskog uzrasta obavljenih tokom školske 2023/24. godine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti najčešća utvrđena patološka stanja su:
- deformiteti stopala,
- loše telesno držanje,
- deformiteti kičmenog stuba i
- deformiteti grudnog koša.
Deformiteti stopala utvrđeni su kod 22,4% pregledane dece, dok je loše telesno držanje bilo prisutno kod 10,3% pregledane dece, pri čemu je ono izraženije kod dece srednjoškolskog uzrasta. Od deformiteta kičme najčešća je kifoza (krivljenje grudnog dela kičme unazad) sa zastupljenošću od 7%, dok je skolioza (bočno krivljenje kičmenog stuba) prisutna kod 5,2%, a lordoza (preterano krivljenje kičme unapred ili gubitak fiziološke zakrivljenosti) kod 0,4% pregledane dece. Deformiteti grudnog koša utvrđeni su kod oko 1,8% pregledane dece.
Koliko bi školska torba trebalo da bude teška
Torba sa svim knjigama, priborom, opremom, hranom i vodom treba da bude što lakša.
Preporuka medicinskih stručnjaka, pre svega ortopeda i fizijatara, je da težina školske torbe sa školskim priborom i pratećom opremom treba da iznosi 5-10%, do maksimalno 15% telesne težine deteta, iznad čega ona štetno deluje na koštano-mišićni sistem i njegov razvoj. Poželjno je težiti donjoj granici i, kad god je moguće, zadržati težinu torbe od oko 10% telesne težine deteta.
Ipak, ne postoji jedna granica koja odgovara svakom detetu, pa treba uzeti u obzir uzrast, telesnu građu, snagu, zdravstveno stanje, dužinu puta do škole i način kretanja.
Preporučena težina školske torbe u odnosu na telesnu masu deteta:
Na primer, dete telesne mase 25 kg trebalo bi da nosi torbu tešku oko 2,5 kg, a svakako ne težu od 3,75 kg. Ukoliko se dete muči da podigne ranac, naginje napred dok hoda ili se brzo zamara, teret treba smanjiti bez obzira na izmereni procenat.
Osim težine školske torbe, pažnja treba da se posveti i njenom obliku i veličini.
Kako pravilno odabrati školsku torbu
Pri izboru školske torbe /ranca treba voditi računa o sledećem:
- ranac treba da odgovara visini i telesnoj građi deteta – veći ranac nije nužno bolji, jer podstiče nošenje više nepotrebnih stvari;
- prazan ranac treba da bude što lakši, ali dovoljno čvrst da zadrži oblik;
- gornja ivica ne bi trebalo da bude iznad ramena, a donja bi trebalo da se nalazi u visini struka ili nekoliko centimetara iznad njega;
- ranac ne treba da bude širi od trupa deteta;
- treba da ima dve široke, podesive i adekvatno postavljene naramenice kako bi se težina podjednako rasporedila na oba ramena;
- poželjna su ojačana leđa koja štite dete od pritiska tvrdih i oštrih predmeta;
- grudni i pojasni kaiš pomažu da ranac ostane uz telo i da se teret ravnomernije rasporedi;
- više pregrada olakšava pravilan raspored sadržaja i sprečava njegovo pomeranje;
- reflektujući elementi doprinose boljoj uočljivosti deteta u saobraćaju, naročito pri smanjenoj vidljivosti.
Kako pravilno spakovati ranac
Težina ranca ne zavisi samo od knjiga. Pernica, sveske tvrdog poveza, flašica vode, užina, sportska oprema, elektronski uređaji i predmeti koji su ostali od prethodnih dana mogu znatno povećati opterećenje.
Zato je važno:
- nositi samo knjige, sveske i pribor koji su potrebni samo za taj dan;
- najteže predmete postaviti u pregradu najbližu leđima;
- sadržaj rasporediti ravnomerno, kako se ne bi pomerao tokom hoda;
- koristiti sveske mekih korica i lakši školski pribor, kada je to moguće;
- flašicu vode i druge predmete rasporediti tako da ne opterećuju samo jednu stranu;
- najmanje jednom nedeljno pregledati i ukloniti nepotrebne stvari iz torbe;
- spakovati torbu prema rasporedu časova za naredni dan.
Kako pravilno nositi i podizati školsku torbu / ranac
Ranac se uvek nosi na oba ramena. Nošenje preko jednog ramena dovodi do neravnomernog opterećenja i naginjanja tela u stranu.
Naramenice treba podesiti tako da:
- ranac prileže uz leđa i ne klati se tokom hoda;
- teret bude postavljen visoko i blizu središnje linije tela;
- naramenice ne stežu i ne ostavljaju tragove na ramenima;
- dete može uspravno i nesmetano da hoda.
Pri podizanju torbe/ranca sa poda dete treba da savije kolena, priđe torbi i podigne je snagom nogu, bez naglog savijanja i uvrtanja u struku. Ranac ne treba nositi tokom vožnje u automobilu ili drugom vozilu jer može ometati pravilno postavljanje sigurnosnog pojasa.
Da li su torbe sa točkićima dobro rešenje
Torbe sa točkićima mogu da smanje opterećenje leđa kada dete mora da prenosi težak sadržaj na ravnoj i prohodnoj površini.
Međutim, nisu uvek praktične: povlačenje samo jednom rukom može neravnomerno opteretiti rame i trup, dok točkovi i produžena ručka povećavaju težinu same torbe. One mogu da nose i veći rizik od saplitanja u gužvi, na neravnom terenu i stepenicama.
Umesto da se torbe sa točkićima bezuslovno preporučuju ili isključuju izbor treba prilagoditi uslovima u školi, putu koji dete prelazi i njegovim individualnim potrebama.
Kako prepoznati da je ranac pretežak
Ranac je verovatno pretežak ili nepravilno podešen ako dete:
- ne može samostalno i lako da ga podigne i stavi na ramena;
- pri hodu se naginje ka napred, ka nazad ili u stranu;
- brzo se zamara ili zadiše nakon kratkog hoda;
- oseća bol ili ukočenost u vratu, ramenima ili leđima;
- ima trnjenje, slabost ili gubitak osećaja u rukama;
- ima crvenilo ili tragove na ramenima;
- menja način hoda ili izbegava nošenje torbe;
- žali se da je torba teška ili neudobna.
Bol koji traje, ponavlja se, budi dete noću, praćen je slabošću, trnjenjem, promenom hoda ili vidljivom asimetrijom ramena i leđa zahteva pregled izabranog pedijatra, koji će proceniti da li je potrebno dalje ispitivanje.
Preporuke roditeljima
→ Uključite dete u izbor ranca, ali prednost dajte pravilnoj veličini, maloj težini i funkcionalnosti.
→ Izmerite težinu deteta i napunjenog ranca na kućnoj vagi.
→ Naučite dete da koristi obe naramenice i, ukoliko postoje, grudni i pojasni kaiš.
→ Proverite da li je ranac pravilno podešen i da li dete može uspravno da hoda.
→ Pomozite mlađoj deci da torbu spakuju prema rasporedu časova.
→ Jednom nedeljno zajedno pregledajte torbu i „pročistite” njen sadržaj.
→ Ne zanemarujte detetove žalbe na težinu torbe, umor, bol ili trnjenje.
→ Podstičite pravilno sedenje, redovne pauze tokom učenja i svakodnevnu fizičku aktivnost.
→ Ako dete svakodnevno nosi veliki broj knjiga, razgovarajte sa učiteljem ili odeljenjskim starešinom.
Preporuke školama i nastavnicima
Problem teških školskih torbi ne može se rešavati samo promenom ponašanja deteta. Neophodne su i organizacione mere u školskoj sredini:
- obezbediti ormariće ili drugi bezbedan prostor za ostavljanje dela udžbenika i pribora, kada uslovi to dozvoljavaju;
- precizno i blagovremeno obaveštavati učenike šta treba da ponesu narednog dana;
- izbegavati zahtev da učenici istovremeno nose više nepotrebnih udžbenika i pratećih materijala;
- preporučivati sveske mekih korica i manjeg formata kada je to moguće;
- koordinisati raspored časova i potrebnog materijala kako bi se smanjilo dnevno opterećenje;
- omogućiti da deo nastavnog materijala ostane u učionici;
- promišljeno koristiti elektronske sadržaje, uz vođenje računa o vremenu pred ekranom, pravilnom položaju tela i prekidima dugotrajnog sedenja;
- organizovati edukaciju učenika i roditelja o pravilnom pakovanju, podizanju i nošenju ranca i adekvatnoj fizičkoj aktivnosti;
- posebnu pažnju posvetiti deci koja pešače duže do škole i deci sa već postojećim zdravstvenim tegobama.
Fizička aktivnost – važan oslonac pravilnog razvoja
Prevencija mišićno-koštanih tegoba ne završava se izborom dobrog ranca. Redovna fizička aktivnost jača mišiće leđa, stomaka i ramenog pojasa, poboljšava ravnotežu, koordinaciju i držanje tela.
Decu treba podsticati na svakodnevno kretanje, aktivnu igru, pešačenje, vožnju bicikla, sport i druge aktivnosti prilagođene njihovom uzrastu, sposobnostima i zdravstvenom stanju. Fizička aktivnost ne može da „poništi“ posledice svakodnevnog nošenja preteške torbe, ali predstavlja važan deo sveobuhvatne brige o pravilnom rastu i razvoju.
Imajte na umu…
Pravilno nošenje školske torbe i svakodnevna fizička aktivnost jednostavne su, ali važne navike koje doprinose pravilnom rastu i razvoju deteta.
Uz malo pažnje i podrške, moguće je smanjiti rizik od zdravstvenih tegoba i omogućiti deci da odrastaju zdravo, aktivno i bezbedno.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
