Svake godine u svetu više od tri miliona ljudi izgubi život zbog različitih vrsta povreda, a veliki broj ostaje sa trajnim invaliditetima.
Čak i blage povrede nose rizike od dugotrajnih i skupih lečenja, izostanka sa posla, škole i smanjenja kvaliteta života. U našoj zemlji, povrede se nalaze na sedmom mestu vodećih uzroka smrti. Pored povreda koje nastaju u saobraćajnim nesrećama, sportu, radnom mestu, školi i otvorenim prostorima, veoma su učestale povrede koje nastaju u kućnim uslovima.
Pod većim rizikom za nastanak povreda kod kuće su deca predškolskog uzrasta, kao i starije osobe. Žene su generalno, zbog dužeg boravka u kući izložene većim mogućnostima povreda, kao i osobe koje zbog zdravstvenih razloga ostaju kod kuće.
Kućni padovi se najčešće dešavaju u kupatilu, na mokrim pločicama, ili u kuhinji, prilikom obavljanja kućnih poslova. Kućni padovi nose opasnost od preloma kostiju nogu ili ruku, ali i lobanje.
Kod starijih osoba, padovi često dovode do preloma kuka, što zahteva hirušku intervenciju sa kasnijim dužim periodom oporavka i mogućim komplikacijama u vidu stvaranja tromba ili dekubitusa, usled dužeg mirovanja. Kod žena je karakterističan pad na šaku sa prelomom kosti podlaktice na tipičnom mestu. Ova vrsta povrede može, zbog lošeg srastanja kostiju, dovesti do deformiteta i kasnije slabije funkcije šake i podlaktice.
Jedna od čestih povreda nastaje usled udara jednog ili više prstiju stopala o neki predmet na podu. Ova povreda je praćena jakim bolom i otokom prsta sa mogućim prelomom malih kostiju ili njihovim naprsnućem, kao i oštećenjem nokta. Iako na prvi pogled bezazlena, zahteva mirovanje i značajno smanjenje aktivnosti.
Česte povrede su i uganuća zglobova, modrice usled udaraca o nameštaj, posekotine, oderotine i oguljotine.
Kućne opekotine nastaju usled kontakta sa otvorenim plamenom ili vrelim predmetima, kao i vrelom tečnošću i parom. Zadesi nastaju prilikom prolivanja vrele vode ili vrele hrane na kožu ili konzumacijom vrele tečnosti i hrane.
Pod najvećim rizikom su deca do treće godine, koja se prilikom igre u trenucima kada su bez roditeljskog nadzora lako opeku na ringlu, rernu, grejalicu ili peglu. Opekotine mogu nastati i prilikom kupanja zbog slučajnog puštanja vrele vode direktno na kožu, a usled roditeljske nepažnje prilikom kupanja beba mogu nastati ozbiljne opekotine.
Uvek treba imati na umu da je dovoljan samo sekund da nastane opekotina ako je temperatura vode preko 60 stepeni. Zbog toga treba podesiti temperaturu vode iz slavine na 50 stepeni, uvek kadu puniti prvo hladnom, pa toplom vodom, uvek proveriti temperaturu vode pre nego što bebu unesemo u kadu i uz dobru organizaciju nikada ne ostavljati bebe i malu decu bez nadzora prilikom kupanja.
Približavamo se novogodišnjim praznicima i sezoni slavlja, pa je oprez i izbegavanje rizičnog ponašanja u kući dobar način zaštite od povreda i njihovih komplikacija.
Povrede pirotehničkim sredstvima (petardama, bakljama, vatrometom i prskalicama) najčešće nastaju kod adolescenata i češće su kod dečaka. Oko polovine ovakvih povreda su opekotine lica, prstiju i šake, kao i povrede rožnjače oka. Nažalost, posledice mogu biti i amputacije prstiju ili čitave šake, kao i oštećenja vida.
Čak i povrede kod korišćenja prskalica mogu biti opasne, jer u zavisnosti od njihove veličine mogu biti i do deset puta vrelije od ključale vode. Ukoliko se prskalice koriste u kućnim uslovima, potrebno je ruku u kojoj je prskalica ispružiti i držati prskalicu udaljenu od tela i odeće. Nikada ih ne treba usmeravati ka drugim osobama, niti bacati iz ruke dok ne sagore. Ne treba držati više zapaljenih prskalica u isto vreme, a izgoreli vrh prskalice ne treba dodirivati rukom već okrenut ka dole ubaciti u posudu sa vodom ili peskom.
Roditeljski nadzor je potreban kod mlađih adolescenata, a deci predškolskog uzrasta ne bi trebalo dozvoliti da samostalno koriste prskalice.
Prva pomoć prilikom opekotina podrazumeva ispiranje opečene površine pod mlazom hladne vode ili potapanjem u hladnu vodu minimalno deset do dvadest minuta, uz prethodno skidanje odeće, ukoliko nije zalepljena za kožu. Tretiranu površinu zatim treba previti hladnim, vlažnim oblogom, najbolje nakvašenom sterilnom gazom i držati 30-45 minuta.
Osim najblažeg, prvog stepena opekotina, koji je praćen crvenilom i bolom bez pojave plikova i drugih oštećenja kože, sve ostale opekotine zahtevaju hitan odlazak kod lekara i dalje zbrinjavanje.
Blaže povrede, kao što su manje posekotine, ogrebotine, modrice, opekotine prvog stepena i uganuća nakon zbrinjavanja u kućnim uslovima, mogu se odmah tretirati hipersvetlosnom terapijom Bioptrona.
Kod ostalih povreda, nakon hiruškog zbrinjavanja, može se započeti terapija osvetljavanjem povređenog mesta u trajanju deset minuta dnevno. Kod preloma koštanog tkiva, nakon imobilizacije terapija Bioptronom omogućiće brže zarastanje tkiva i brže vraćanje poremećene funkcije.
I kod opekotina drugog stepena nakon hiruške obrade rane hipersvetlosna terapija će smanjiti bol i dovesti do brže regeneracije tkiva. Ova terapija se može kombinovati sa medikamentima i drugim metodama lečenja, a potpuno je bezbedna i za bebe,
decu, kao i starije osobe.
(Dr Biljana Lučić, Ordinacija Zepter Medical)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
