Živimo u vremenu koje je rodilo mnogobrojne podele među žiteljima Beograda i države, od onih na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi do onih koje su postale izražene u modernim vremenima, kao što su navijačke podele u sportovima.
Sve je u stalnim deljenjima kulminiralo još pre dve i po decenije kada je grupa ikebanista iz našeg grada rešila da se odvoji od Udruženja kaktusara i nezavisno nastupa na raznim skupovima.
One podele koje sa sobom ne nose nikakvu zlonamernost gotovo da više ne primećujemo, osim možda u oglasima: „Tražim devojku koja voli beli deo eurokrema radi zajedničkog života“.
Ipak, postoji jedna podela, u isto vreme i šašava i respektabilna, koja je svojevremeno označavala dve vrste putnika u gradskom autobusu na liniji 95 (Novi Beograd – Borča).
Žitelji novobeogradskih blokova 45 i 61, kao i stanovnici naselja „Dr Ivana Ribara“ svojevremeno, pre više od 30 godina, dobili su nadimak STAROSEDEOCI, jer su živeli na početnim stanicama autobuske linije i samim tim su mogli da SEDNU u vozilo jer se još nije formirala gužva.
Stanovnici blokova 62, 63, 44 i 70 ulazili bi u vozilo gradskog saobraćaja u trenutku kada bi sva mesta za sedenje bila zauzeta. Ostalo im je samo da STANU pored čuvene šipke i uhvate se za nju. Zato su imali nadimak DOBROSTOJEĆI.
Već ima 7-8 godina kako nisam čuo nekog ko živi u ovim blokovima da pominje ovu luckastu podelu, ali se nadam da nije potpuno zamrla i da će povremeno ulaziti u „žargonsku modu“. Ako ni zbog čega onda zato jer podstiče na osmeh, a to nam postaje sve važnije u životu.
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
