W.A.S.P. su i po treći put progrmeli kroz Beograd. Ovoga puta pred oko dve hiljade posetilaca u prostoru Luke Beograd moglo je da isprati odličan set legendarnog losanđeleskog benda.
Koncert je deo njihove aktuelne „Album ONE Alive“ turneje. Za nas, treća sreća, najveća!
Dug je put do prostora Luke Beograd, a s obzirom da je trebalo stajati na koncertu, ulazak u taksi i dolazak na mesto dešavanja bio je logičan izbor. Mlađi taksista (ne, nije bio Robert de Niro) nas je upitao: „Ko svira večeras?“. Odgovor je glasio: „W.A.S.P.“. Njegova opaska na to je bila sledeća: „Aaa, nešto matoro“. Umalo da mu odgovorim: „Mator ti tata“. No, u tom momentu, osim što sam se suzdržao, što mi inače teško pada, pomislio sam da je taj mlađi čovek u pravu.
Od prvog albuma nazvanog imenom benda prošla je tačno 41 godina. Tada da mi i sinu otkazani Morrisey, Idol Billy, W.A.S.P, Marky Ramone, The Sisters of Mercy, Guns N’ Roses, Soulfly, Fear Factory… sve su to pripadnici ili zamalo pripadnici PIO fonda.
Strašno i dugo potiskivano je to saznanje. No, tako je kako je, istoriji se u godine ne gleda, ona se svakim danom proživljava, a bolje proživljavanje istorije od još jednog nastupa grupe W.A.S.P. ne postoji.
Zagrevanje okupljenih je započelo nastupom DJ Hellspawn-a, koji je ovoga puta prilagodio set listu potrebama događaja. Odličan pet ili položio ispit deset.
Trebalo je da bude kratka stanka, ali to se nešto odužilo, što je bilo sasvim dovoljno da publika dobro osmotri famozni „Elvis“ stalak za mikrofon sa lobanjom i osloncem za noge kao i sve banere na bini na kojima su u retrocirkusom stilu bili iscrtani i ispisani slogani i tekstovi pesama benda koji drma scenom blizu pet decenija.
Uz uvodne taktove pesme „The End“ benda The Vrata i miksom najpopualrnijih W.A.S.P. numera, uigrana četvorka predvođena osnivačem benda Blekijem Loulesom (sa sve belim čizmama sa resama) zagrmela je složno i razložno, glasno i ponosno: „I Wanna Be Somebody“. Opa, bato, pravo u glavu!
Nisam tip koji gleda set liste pre koncerta, volim da se iznenadim i bio sam iznenađen, nikako uvređen. Najveći hit odmah na početku, sve dok mi Miša Amadeus ne reče: „Sviraju ceo prvi album.“
Onda za set listu nisam morao da brinem, taj album znam napamet. Odličan zvuk (sa malo prenaglašenim bubnjem Akilesa Pristira) i odlične pesme, to je usledilo. Bleki je pevao vrlo, vrlo dobro, jeste glas mu je povremeno pucao ali to su pokrivali gitarista Dag Bler kao i Blekijev dugogodišnji saradnik basista Majk Duda.
Vrlo, vrlo usviran bend je vozio kroz to legendarno izdanje iz 1984. godine.
Dakle: „L.O.V.E. Machine“, „The Flame“, bezobrazno rifična „B.A.D.“, sa sve zakletvom „School Daze“, brza „Hellion“, jedna od najboljih HM balada „Sleeping (In the Fire)“, „On Your Knees“, „Tormentor“ i „The Torture Never Stops“; sve pesme su bile upotpunjene sadržajem na video bimovima sa spotovima iz tog vremena ili adekvatnim video sadržajem. Potpomognuto i dimom na bini, a gde ima dima (doduše i voda je bila blizu, na svu sreću to nisu svirali) ima i vatre, je l’ da? I to bi bio kraj „zvaničnog“ dela koncerta. Vreme ja za vatru…
Mali predah pod punim mesecom, na šta je Bleki ukazao sa bine; uz intro „The Big Welcome“ vidno raspoloženi W.A.S.P. je uleteo brzo, sa dobrim prelazima i krajnje efektno u vrtoglavi medli: „Inside the Electric Circus“, „I Don’t Need No Doctor“ i „Scream Until You Like It“ (pesma poznata iz filma „Ghoulies“).
Naredni malo duži medli je nastao iz pesama sa njihovog četvrtog albuma „The Headless Children“. Čuvena obrada od The Who „The Real Me“ je otvorila to poglavlje koncerta. Magična balada dobra za predah „Forever Free“ i pumpajuća „The Headless Children“ je zatvorila treći čin.
I za poslednji četvrti čin, poslastica. Bleki sa gitarom u mraku peva usporenu verziju pesme „Wild Child“, što je bilo sasvim dovoljno da svi prisutni pripreme grla za pevanje te pesme, čim je ostatak benda uleteo na binu.
Za sam kraj je ostavljen drugi adut sa njihovog drugog albuma „The Last Command“, a to je briljantni hevirokenrol „Blind In Texas“. Majstorski. Pošteno. Devedeset minuta pumpajućeg hevi roka. Pa, neka je Bleki i iz PIO fonda, on i dalje vodi svoj bend krajnje besprekorno. Hvala grupi W.A.S.P. na ovom muzičkom vremeplovu!
P.S. W.A.S.P. nikada nije ušao u „TOP10“ na nadaleko čuvenim i relevantnim Billboard listama, ali je kao bend ostavio mnogo dublji trag nego mnogo koji su mogli da se ku.če kako su bili u „TOP10“. Nakon ovakvog koncerta, uz uvažavanje pojedinih sa TOP10, mogu samo da napišem, taj „TOP10“ ništa ne predstavlja osim privremenog stanja, a W.A.S.P. je sasvim sigurno višedecenijski TOP(10)!
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
