Finale ovogodišnjeg jubilarne desete po redu Kontakt konferencije-festivala pripalo je jednom od najupečatljivjih bendova koje je ovaj region ikada iznedrio. Za dame i gospodu u Dorćol platzu samo za vas „riječke pičke“, neuništivi Let 3.
/ Tekst: David Vartabedijan /
Eto, dokle je to došlo. Dok sam koračao do Dorćol platza susreo sam jednog prijatelja koji me je upitao kuda idem. Semper idem. Na koncert Let 3. „Znaš li ko su su oni, upitao sam ga?“ Te dobih odgovor: „A, oni Hrvati sa Evrovizije“. I opet, eto, dokle je to došlo, ljudi zaboravljaju, ljudi se ne sećaju ili nisu uopšte bili ni upoznati sa nečim kao što je: „Two Dogs Fuckin“, „El Desperado“, „Peace“, „Jedina“, „Angela Merkel sere“… „bombardiranjem Srbije i Čačka“ ili pak sa „RKTRD NDRD“ najsveživijim ostvarenjem ovog benda kome inspiracije, lucidnosti i zajebancije nikada ne nedostaje.
Upravo su uvodne dve pesme – „Ljubim te do krvi“ i „Praščići u krošnji“ (verujem da bi Obeliks bio oduševljen ovom pojavom) – premijerno predstavile materijal sa poslednjeg albuma beogradskoj publici koja je sasvim spremno dočekala Prlju u crvenoj bundi (brci se podrazumevaju) te ostatak ekipe u standardno interesantnim odeždama. Ma, romantika u najavi, ljubav svuda oko nas.
Kako već to Let 3 suptilno ume da izvede. „Izađi mala“, a onda i „Mama ŠČ“ (eto vam Evrovizije, na!), te „Tazi tazi“, ipak su bile prve tri pesme kojim je bend razmrdao publiku do kraja. U tom momentu su svi prisutni pomalo podivljali u ovoj toploj aprilskoj noći (bez Starog savskog mosta) u Beogradu. Na stranu njihova zajebantska strana, Let 3 funkcioniše kao odlično „upucana“ mašina. Mrle (bas i vokal) i Prlja (vokal) funkcionišu savršeno kao nekada Prle i Tihi; dok Mateja Zec i Dražen Baljak suvereno raspaljuju gitarama u takt ih prati uvek sigurni Ivan Bojčić.
I toj ekipi se ne da ništa više dodati, o oduzimanju nema ni govora. Melju uz sasvim dobar zvuk u prostoru Dorćol platza. „Vjeran pas“, himna koja nikada ne sme da se propusti. „Lassie“ sa poslednjeg albuma tekstualno donosi još jednu kontroverzu koja je uobičajena za sam bend, a na nju se nadovezuje (mnogima neprihvatljiva) takođe upitna a od publike nadahnuto otpevana pesma „Dijete u vremenu“.
Kome može da smeta jak „Child in Time“ pitam ja vas? Kome može da smeta „Ciklama“ kome može da smeta trbušni ples što smiruje bes, kome može da smeta sviranje bas gitare iza glave… kome, pitam se ja!
Poker pesama – „Pokvarena žena, „Miele Rosa“, „Sokol“, „Omađijaj me“ – uz do tad već upriličenu Prljinu preobuku sve sa gubitkom brka a bogami i perike, odveo je koncert do krucijalnog zakucavanja. Kartoni (ne crveni kao za Kamavingu neko veče pre ovoga) su izneti na binu. Na njima su se jasno videli brojevi. Od jedan do četiri. Dakle idemo na brojanje! „1, 2, 3, 4.“ Tu nije bilo dopisivanja nepostojećih brojeva, već je cela sala zagrmela dobro poznatu reč „Izgubljeni“. Jako!
„Riječke pičke“, „Kurcem u čelo“ bile su pesme sa neprimerenim nazivima, barem ih je tako Prlja najavio. „999“ je spustila zavesu na zvanični deo koncerta, a katedrale nigde na vidiku. No, za bis su ostavljeni „Ero s onoga svijeta“, „Profesor Jakov“ ne bi li publika zdušno otpevala „voli voli voli me“ i „Drama“ sa nezaboravnim delom teksta „Istok se trudi da kao zapad bude“. Gore dole levo desno i Let 3 je napustio binu.
Publika je ipak bila uporna. Vidno umorni uz Mrljine povike „Ajmo bend“, Let 3 je izašao još jednom na binu i podario ekstatični kraj koncerta uz jednu savršenu hipnotišuću pesmu a to je „Sam u vodi“.
Opasan je ovo bend, bio i ostao, i biće ako dvojici glavnih aktera vreme dozvoli još bavljenja muzikom. Za sam kraj jedno pitanje za ovaj energični, zabavni i beskompromisni bend koji se odaziva na ime Let 3: gde se dovraga dede „El Desperado“?
Organizator koncerta: Kontakt
