Jedan od ovdašnjoj publici najdražih power metal bendova, Blind Guardian je četvrti put zasvirao u Beogradu. U Luci Beograd nije bilo nikoga ko nije bio raspoložen za horsko pevanje!
Trijumf moći u avgustovskoj noći!
Tačno u najavljeno vreme, Kryn iz Rijeke je izašao na binu. Do tog trenutka znao sam samo da oni postoje (a postoje već skoro dve decenije i aktivni su učesnici svih većih teškometalnih festivala po Evropi). Nisam znao šta će me snaći. A snašao me je vrlo eksplozivan bend, sa pevačem Karlom Horvatom koji (za razliku od mnogih ovdašnjih) zna i ume da komunicira sa publikom. Njihov zvuk je prožet iskustvima tradicije žanra sa modernim metalom i dovoljno „catchy“ za svako uvo.
Tridesetak minuta njihovog nastupa je bilo sasvim dovoljno da se sprijatelje sa publikom koja ih je zdušno prihvatila te da pripreme teren za nastup zvezda večeri, mnogima omiljenih Blind Guardian.
Ipak, pauza je potrajala poprilično dugo, što je u stvari bilo sasvim dovoljno da se okupi oko 2500 poštovalaca uglavnom power metal zvuka (ne spadam u takve ako izuzmemo bendove tog profila do sredine 80-ih godina prošlog veka, tek da se zna) i da uz gromoglasan huk pozdravi izlazak benda Blind Guardian na binu.
Uvodna pesma „The Ninth Wave“ grunula je zvučnom snagom koja Krynu nije bila dostupna. Taj deveti talas (ili podeok na mikseti) je bio sasvim dovoljan da u publici nastane opšti delirijum. Nemci su znalački izveli diverziju i zauzeli luku iz koje su ih nekada davno kako serija kaže Otpisani isterali!
Blind Guardian je ovde očigledno domaći bend i on se voli generacijski, a vole i oni Beograd, što je njihov pevač Hansi Kursch i potvrdio uz najavu sledeće pesme i jedno „Dobro veče, Beograde!“. Posle te kratke ‘priče’, odsvirana je možda njihova najbrža pesma u poslednjih petnaestak godina „Blood Of The Elves“ sa aktuelnog albuma „The God Machine“ koji generalno i promovišu na ovoj turneji. I da, pesma uživo bolje zvuči nego na albumu.
Bilo je vreme da se, posle ove eksplozivne numere, publika podseti zbog čega je pored Tolkina zavolela i Blind Guardian: „Nightfall“. Opa, bato! Pevaju svi, kao da su Nemci šampioni sveta u fuzbalu, te da im je ovde baza. Udri veselje na Tolkina! Znaju ovi iskusni ljudi na bini kako se vodi koncert. Uz, ipak, malo previše priče između pesama i sa skromnim vizualima (dok se svira određena pesma, na led ekranima je omot albuma), oni moćno tutnje. Nema tu pardona, sve je tehnički tačno, precizno, potkovano. Teku „Tanelorn“, „Time Stands Still“, nova „Violent Shadows“, „Deliver Us From Evil“ i tu se već vidi da su ovi majstori moći pripremili jednu dobitnu poker ruku za kraj koncerta.
Neopisivo radovanje je nastalo uz jedinu pesmu sa albuma „Batalions of Fear“, a to je „Majesty“. „Mordred’s Song“ je napravila haos u publici da bi se strasti donekle smirile uz horsko pevanje sada već klasika „The Bard’s Song“. Poslednji kec za pun poker beše gromoglasna „Mirror Mirror“. Totalna pobeda nemačke šestorke (dva džokera u rukavu, dakako) pred omađijanom publikom.
Iako su bili vidno umorni, što je i sam Hansi javno priznao, Blind Guradian su posle kratke pauze, posetiocima podarili triling pesama na bis. „And The Story Ends“ (in Belgrade) po najavi pesme, potom „Lord of the Rings“ i „Valhala“. Posle toga svi mogu u Valhalu da jedu vrhunsku poslasticu pavlaku sa pavlakom (videti „Asteriks i Normani“, op. aut) i pričaju o svojim podvizima, kako i koliko su mlatili glavom i koliko su odrali grlo pevajući uz Blind Guardian.
Suma sumarum, na kraju posle nepuna dva sata sviranja, bend je svojim odanim fanovima priredio jedno i više nego dobro veče, a to je ono što se danas jedino računa. Ja sam svoje odradio.
