Med za dužu mladost

Pčelinji med, polen i matični mleč vraćaju snagu i poboljšavaju funkcionisanje gotovo svih organa u telu. Med jača imunitet, štiti od bolesti i usporava starenje.

Pravilan izbor hrane, rad, boravak na čistom vazduhu, osposobljavaju organizam da se održi u dobrom stanju i u poznim godinama.

Dočekati duboku starost je veština koja se uči, ako ne od rane mladosti, onda bar od zrelih godina života. Eliksira protiv starenja nema, ali se ono može usporiti. Tome doprinose umerena i racionalna ishrana sa manje ugljenih hidrata i masti, a više belančevina, minerala i vitamina.

U stvari, trebalo bi reći ne mastima životinjskog porekla, industrijskim uljima, belom šećeru, alkoholu, kafi, cigaretama, beloj rafinisanoj soli, belom hlebu, testeninama, kolačima pravljenim od belog brašna i hrani bogatoj konzervansima i aditivima.

S druge strane, trebalo bi reći da svežem voću i povrću, salatama, prirodnim sokovima, integralnim žitaricama, mlečnim proizvodima (sir, jogurt, kiselo mleko) pravljenim na bazi lakto fermentacije, a posebno pčelinjim proizvodima (nektarski med, polen, matični mleč) jep su prirodni bio-stimulatori.

Obroci moraju biti češći, pet do šest puta u toku dana. Izbegavati obilne obroke, jake začine i teška jela sa zaprškom. Posle navršene šezdesete godine treba uzimati hranu čija kalorična vrednost nije manja od 1200, a ni veća od 2000 kalorija.

Gojaznost je opasna kada nastaje posle četrdesete ili pedesete godine, a rezultat je poremećene ravnoteže između unete hrane i utrošene energije. Jednostavno rečeno, više se jede nego što je potrebno. Unošenje hrane pred spavanje je izuzetno štetno, jep je organizam tada veoma malo troši.

Rad i kretanje

Ubrzano starenje je posledica raznih grešaka u ishrani, pišu stručnjaci sajta dijetaplus.com. Pored racionalne ishrane preduslov za dug život predstavlja rad i kretanje. Preporučuje se najmanje deset minuta gimnastike dnevno, svakodnevna šetnja po pola sata na čistom vazduhu, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Zimi je neophodno često provetravanje prostorija, a leti treba živeti u kući s otvorenim prozorima.

Posle završetka radnog staža i odlaska u penziju nastavite sa fizičkim ili umnim radom.

Danas je poznato da i neki vitamini mogu usporiti proces starenja i produžiti život. U te vitamine spada vitamin C, E, provitamin vitamina A. Zajedno sa selenom, čine grupu antioksidanasa koji utiču na proces starenja.

U zdravoj ćeliji održavaju ravnotežu između stvorenih i uklonjenih slobodnih radikala. Slobodni radikali se stvaraju tokom metabolizma u ćeliji i ako se ne uklone oštećuju važne strukture poput ćelijske membrane, genetskog materijala i time stvaraju preduslov za nastanak degenerativnih i zloćudnih bolesti.

Od degenerativnih bolesti to su oboljenja srca, krvnih sudova i pluća. Bolesti kod kojih je ustanovljeno povećano prisustvo slobodnih radikala su ateroskleroza, infarkt miokarda, toksično oštećenje jetre, oštećenja bubrega i zloćudne bolesti.

Od pčelinjih proizvoda koriste se pčelinji med, polen i matični mleč. Ako se redovno konzumira med vraća se snaga i popravlja funkcija gotovo svih organa. Med jača imune snage, usporava starenje i produžava život starim osobama.

Pitagora je doživeo duboku starost kao i Lav Tolstoj i Bernard Šo zahvaljujući tome što su svakodnevno koristili nektarski med. Hipokrat, otac medicine doživeo je duboku starost zahvaljujući tome što je svakog dana koristio pčelinji med.

U najstarijem spomeniku indijske medicine „Knjiga života“, rečeno je da se život čoveka može produžiti pomoću eliksira u čiji sastav ulazi med i mleko. Savetuje se da se popije čaša mlake vode u kojoj je rastvoren med pola sata pre jela, ujutru i naveče po jedna supena kašika.

Polen je bogat vitaminom E, C i provitaminom vitamina A, koga ima 20 puta više u odnosu na šargarepu. Matični mleč je snažan biostimulator, koji povećava otpornost, odstranjuje hroničan umor, ublažava nervnu napetost i usporava proces starenja. Dnevne doze su 200 do 300 mg svežeg matičnog mleča ili jedna do dve kapsule liofiliziranog matičnog mleča.