Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Karipska ostrva Holandski Antili deo su Malih Antila a kako im samo ime kaže pripadaju Holandiji. Ova ostrva nazivaju ABC, skraćeno od Aruba, Borneo i Kurasao.
Opredelili smo se za opciju C.
Od Grenade nam je bilo potrebno četiri dana plovidbe.
Glavni grad nema marinu; imamo mogućnost da vežemo katamaran u kanalu koji deli glavni grad na nekoliko delova ali, zamislite, veliki talasi su u kanalu pa nije preporučljivo. Našli smo, posle malog istraživačkog rada, jednu uvalu koju zovu Španske vode.
Prilično je izolovano mesto ali ima malu marinu koja je u sklopu golf terena a napravljena je do nekadašnje plantaže kafe. Zatvorenog je tipa pa je potrebno da se šeta četiri kilometra do puta koji vodi do grada.
Kurasao stari – Kurasao novi
Sećate li se stopera Ane i Oskara? I dalje su sa nama. Razmatraju kako da nastave putovanje i kako da dođu do Južne Amerike.
Nisam uspeo da dobijem vizu za Kolumbiju tako da ne možemo da ih prebacimo na kontinent. Izgleda da će morati da nastave sa nekim drugim moreplovcima.
Krenuli su sa mnom peške do grada. Pošto nemamo prevoz pred nama je pešačenje od dvadesetak kilometara do grada.
Naravno, iskusni stoperi neće da idu peške. Posle dignutog palca staje nam lokalac u nekakvom pikapu. Postao sam tako i zvanično međunarodni autostoper.
Dok se vozimo, vozač nam priča o ovom „raju na Zemlji“. Saznali smo gde da klopamo, šta da vidimo.
Grad je lepo uređen, okrečen veselim bojama, a arhitektura je očigledno tipično holandska, a čak su i neke zgrade izgrađene onako malo nakrivo.
Uske ulice, puno tezgi sa suvenirima i po restoran na svakom koraku – to je stari grad koji je pod zaštitom Uneska. Na drugoj strani kanala je industrijski deo i taj „novi“ Kurasao je potpuna suprotnost: siromaštvo se vidi u svakoj ulici, prljavije je.
Veza između dva dela grada je najstariji plutajući most na planeti. Da, da – plutajući! Most je izgrađen 1880. i neke godine na pontonima i od tada… služi svrsi.
Kada kroz kanal treba da prođe trajekt ili neki brodić most se pomera u stranu. Neposredno pre pomeranja čuje se zvono koje pešacima daje na znanje da što pre napuste most. Kada je most van funkcije besplatni transport se vrši pomoću malih ferija.
Taj novi deo grada ima i nekoliko stambenih naselja i manjih šoping centara. Grad je živ, a uveče je baš gužva. Jedva smo u starom delu grada našli slobodno mesto u restoranu. Pileća krilca – dobra, ali previše začinjena za naše evropske standarde.
Posle kraće šetnje po gradu, trebalo bi da se vratimo u špansku nedođiju. Kombi-autobus nema svoju rutu nego prevozi putnike do njihovog odredišta za tri i po dolara. U kombiju… čudna muzika koju ne mogu da opišem. Karipska? Nije rege? Nešto… kao… ma, čudna muzika i neka ostane na tome.
Važno je da smo brzo stigli do golf terena a onda sam ja ustopirao lokalca koji nas je dovezao do marine. Izveštio sam se, moram da priznam.
Posle nekoliko dana uživanja na Kurasau, Ana i Oskar su našli neke Švajcarce koji će da ih prevezu do Kolumbije, a Damjan i ja nastavljamo put prema Panami, kanalu i Tihom okeanu. (Tekst i fotografije: Bojan Aleksić za Dan u Beogradu)
