Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Karibi. Preciznije Zapadni Antili. Još preciznije – Sent Vinsent i Grenadini. Raj? Tirkizno plava voda krije mnogo opasnosti ispod površine.
Želimo da idemo putanjom koja nam je ucrtana na mapi, ali naš menadžer u marini skreće sa tog puta i više ne znamo kuda idemo. Ali on zna. Posle petnaestak minuta plovidbe dolazimo u uvalu koja se zove kao i stari čuveni film – Plava laguna.
Crnac, kasne četrdesete ali atletske građe, predstavi se, pita nas koliko ostajemo i kaže da nam je na raspolaganju za bilo šta i on i osoblje rizorta. Pa, „rizort“ je manji hotel sa dvadesetak soba, restoranom na obali i malom prodavnicom. Sve je puno jer će uskoro Nova godina.
(Dužan sam objašnjenje: tekst sam pisao uoči novogodišnjih praznika, ali nisam uspeo da ga pošaljem ranije – nigde neta, a prelazili smo Tihi okean. Nadam se da razumete…)
Od hotela do kraja rta pruža se lepa šuma palmi kokosa na čijem je kraju peščana plaža tamno sive boje.
Ovu plažu koriste samo lokalci, a to znači – porodice sa gomilom dece. Stariji su raspalili roštilj ili kuvaju nešto u velikim crnim kazanima, a neki igraju kriket.
Mirna je uvala, bez talasa. Na strmim liticama iznad uvale bogataši su izgradili prelepe vile sa još lepšim pogledom. Greben štiti uvalu, pa je lokacija zaista kao iz filmova.
Vulkan, naravno…
U blizini je i vulkan Sufrijer koji iz daleka deluje zastrašujuće lepo. Najveći je na ostrvu Sent Vinsent koje je vulkanskog porekla. I cena za turistički obilazak je zastrašujuća: 200 američkih dolara po osobi!
Kažu nam domaćini – ako vam je skupo iznajmite automobil pa idite sami. Sutradan dođemo na dogovoreno mesto i čekamo rentirani auto. I čekamo. Dva sata. Nekoliko sati. Odustajemo.
Naših domaćina nema. Ni u agenciji, ni u hotelu. Nigde nikoga. Praznik je. Ništa ne radi. Sve je zatvoreno, čak i restorani, obližnji kafić.
Rešili smo da ostanemo u Plavoj laguni još nekoliko dana; taman da obavimo manje popravke na brodu.
Kanuan: Jastozi i taksa
Sledeća stanica na našem putovanju bio je Kanuan, malo ostrvo sa malim ribarskim selom.
I sad zamislite – malo ribarsko selo sa veoma luksuznom marinom za megajahte i aerodromom za male avione!
I sve je puno kao oko!
Prespavali smo na našoj barci, a sledećeg dana lokalci su nam savetovali da obiđemo mesto Tobago Kiz.
I tako smo otkrili jedan od bisera Kariba. Usred tirkizno plave vode uzdiže se nekoliko ostrva sa peščanim sprudovima. Nemam bolji opis: bajka!
Svi lokalci su neviđeno ljubazni. Predveče su zapalili vatru na plaži, pekli ribu i jastoge i iz čista mira pozvali nas da im se pridružimo. Malo kasnije došao je i rendžer i debelo nam naplatio naš boravak ovde jer smo u stvari u nacionalnom parku.
Sutradan smo ronili i to mi je jedno od najlepših ronilačkih iskustava: raže i kornjače na sve strane, akvarijumske ribice, prelepe boje okeana – nestvaran prizor zaista!
Nekoliko dana lutali smo po nenaseljenim ostrvima u okolini a onda se uputili na ostrvo Junion.
Ostrvo Junion: Zastave na starom zidu
Ostrvo Junion je naša poslednja destinacija u državi Sent Vinsent i Grenadini čija je parola „Mir i pravda“ a himna potpuno odgovarajuća i apsolutna istinita – „Sent Vincent, Land So Beautiful“ (Sent Vinsent, prelepa zemlja).
I Junion ima manji aerodrom i čak nekoliko letova dnevno sa desetak putnika.
Aerodromska zgrada izgleda kao da su se deca igrala pa nisu stigla da završe kolibu. Nema stakala na prozorima, krov kao da je naslonjen na zgradu, ali niko to ni ne primećuje osim mene.
Niko ne žuri, sve je nekako usporeno, nema ni nagoveštaja stresa. Na aerodrom smo došli da se prijavimo – to je obavezno.
Dok čekam u redu, pogledam u obližnji zidić i vidim da su na stubićima izbledele nacrtane svetske zastave. Kanadska, brazilska, austrijska, britanska… jugoslovenska zastava sa sve petokrakom. Ha ha ha! Haos! Ovo je baš stara gradnja…
Posavetovali su nas da probamo kajtsurfing koji je ovde super popularan. Uživali smo u tirkiznoj vodi lagune na Junionu nekoliko dana. Talasić nismo videli… (Tekst i fotografije: Bojan Aleksić)
