Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Na oko 800 nautičkih milja od Panama Sitija nalazi se grupa ostrva Galapagos, po mnogo čemu jedinstvena na planeti.
Usidrili smo se na ostrvcetu Santa Kruz, koje je centralno u ovom arhipelagu. Odavde lako može da se dođe do drugih ostrva gliserima koji saobraćaju svakog dana.
Najveći grad je Port Ajoda… doduše mali je čak i za naše pojmove ali je najveći na ostrvu. Nema asfalta u gradu a zanimljivo je i da svi voze pikapove i to Tojota, pa ovo ostrvo zato i zovu Toyota Island.
Čim kročite na ostrvo jasno je da ste na posebnom mestu.
Foke i krabe i ajkule i raže
Klupe u samoj luci zauzimaju foke. Sad znam zašto su morski lavovi: sivo zlatne su boje, ali su veće od onih u Beogradskom zoo vrtu. Posle obilnog doručka na maloj ribljoj pijaci nedaleko od luke foke se izvale po klupama i dremaju.
Fotkanje foka je obavezno, ali ne preporučuje se selfi pored foke jer i u ovom slučaju važi: „Ne diraj lava dok spava“. Nisam proverio, ali su mi rekli da mogu da budu veoma opasne ako se uznemire.
Na samoj obali odmah pored luke vidim na stotine crnih i crvenih kraba koje šetkaju po stenama koje zapljuskuju talasi.
Krabe su toliko brze da zaista ne verujem da sam ikada video bržu životinjicu. A gde su krabe, tu su – u plićaku – male ajkule i raže u potrazi za hranom.
Iguane i pelikani i… opet foke
Gradić je lep ali od kad sam došao primećujem samo životinjsko carstvo. I ta promena mi prija. Pa, nisam valjda došao do Galapagosa da bih gledao ljude?!
Ulicama grada malo malo pa protrči crna iguana koja živi samo u ovom delu sveta. Crna boja je verovatno zbog crnog vulkanskog kamenja koje je na svakom koraku. Tu se izležavaju na suncu čak i primerci od metar pa i veći!
Iako su se, očigledno, sve životinje ovde navikle na ljude – ne diraj, Bojane – stalno ponavljam u sebi.
Uputili su me na pijacu, a gde ćeš da saznaš sve nego na pijaci! A na pijaci… pelikani. Rekao bih pre – pelikančine, ogromne ptice koje, kao i foke „dodžovi“, čekaju da im neko dobaci ribu ili neki ostatak hrane.
Pijaca je mala. Na Galapagosu je zabranjeno korišćenje mreže pa svi pecaju isključivo na štap. Uglavnom se pecaju tune. Pošto na pijaci spremaju šnicle od tune veći komadi ribe završavaju u moru: zato je ovde puno pelikana i foka.
Galapagos i, zamislite, kafa i net!
Šetam dalje od pijace po kaldrmi i dolazim do kafeterije. Saznajem da prave samo „galapagos kafu“ od kafe koja raste na vulkanskim stenama.
Baštica je lepa i u hladu što je dobro je ovde sunce prži „punom snagom“. Za ljubitelje kafe ovo mesto je nezaobilazno, mada mislim da ipak ne dolaze toliko zbog kafe koliko zbog… interneta. Brzina je problematična, ali net šljaka.
Posle kraće pauze za kafu nastavljam sa obilaskom. Dolazim do nacionalnog parka „Čarls Darvin“ u kome je i istraživačka stanica.
Konačno, kornjače!
Na ulasku u park je i muzej, a tu okolo tumaraju kornjače u raznim veličinama. I iguane. I krabe.
Saznao sam da su iguane veoma dobri plivači i često se bacaju sa stena u more da bi se malo ohladile. Brzo plivaju do obale zbog raznih predatora.
Zanimljivo je da na Galapagosu ima i privatnih parkova u kojima vlasnici gaje one najveće kornjače u prirodnom okruženju. Turističkih tura ima raznih uključujući i posebne ture za ljubitelje i posmatrače ptica.
Lava tunel
Na vrhu ostrva su dva impresivna vulkanska kratera a nezaboravno iskustvo pružio mi je prolazak kroz lava tunel.
Lava tunela ima nekoliko a prosečna dužina je oko hiljadu metara. Bez obzira na osvetljenje potrebna je baterijska lampa. Ima i prirodnih prepreka. Nekoliko puta sam puzio ispod stena ili prelazio preko velikih kamenih gromada koje su tu zbog čestih odrona.
Na mnogim mestima u tunelu kaplje voda sa plafona pa ima i blata.
Prolazak kroz lava tunel je baš dobra avantura, posle koje se mora na kupanje.
Zaliv Tortuga
Jedna od boljih šetnji je poseta zalivu Tortuga. Deo je nacionalnog parka, a do njega se dolazi samo peške.
Zbog krađa i nemara turista obezbeđenje je na nivou. Došao sam u ranim jutarnjim satima a imao sam utisak da je podne jer sunce prži!
Posle kraće šetnje nabasao sam na plažu dugu nekoliko kilometara. Potpuno beo pesak koga zapljuskuje tirkizno more sa talasima savršenim za surfovanje.
Na plaži nema kafića, nema ničega. U stvari, ima više iguana nego posetilaca.
A onda me je ajkula pogledala…
Ako ne zavirite u podvodni svet kao da niste ni bili na Galapagosu.
Video sam sve i svašta, ali: ronio sam sa ajkulom čekićarkom! Kakvo neviđeno iskustvo! Prvo što su mi rekli je da zbog obilja ribe ovde ajkule ne napadaju i ne jedu ljude. To me malo ohrabrilo ali mi nikako nije bilo svejedno.
Nije mi bilo nimalo prijatno kad me je ajkula pogledala sa jedno desetak metara udaljenosti. Prpa, bato! Tolika da nemam nijednu fotku da dočaram taj pogled…
Još kad sam video s kojom lakoćom pliva, plutao sam u vodi, divio se tom veličanstvenom stvorenju. Nije bila gladna, očigledno, čim sve ovo kucam.
Blizu mesta na kom sam ronio video sam i pingvine i plavonoge blune. Ti pingvini sa Galapagosa su vrsta koja živi najsevernije.
Vreme nam nije dozvolilo da obiđemo veći deo arhipelaga ali smo videli najvažnije.
Sledeća destinacija – Uskršnje ostrvo!
Galapagos – još malo fotki…
(Tekst i sve fotografije: Bojan Aleksić za danubeogradu.rs)
