Naslovna » BG svaštara » Za lepši dan u Beogradu » Alkalna ishrana, činjenice i zablude
Za prednost alkalne ishrane nema dokaza, ali za vrednost pojedinih namirnica ima
Za prednost alkalne ishrane nema dokaza, ali za vrednost pojedinih namirnica ima

Alkalna ishrana, činjenice i zablude

Šta je tačno alkalna ishrana, i može li ova vrsta navike da vam dane u Beogradu učini boljim? O alkalnoj ishrani se često govori i piše. Naučna istraživanja, međutim, nisu u skladu sa informacijama koje nam stižu iz medija.

Sigurno ste čuli da hrana koju unosite u organizam u telu može stvoriti dominantno alkalnu (baznu), ili dominantno kiselu sredinu. Slikovito i pojednostavljeno, tokom metabolizma se „sagorevanjem“  hrane stvaraju kalorije (energija), a kao otpadni proizvodi ostaje „pepeo“, odnosno supstance koje su, u zavisnosti od vrste hrane, kisele, alkalne ili neutralne. Pristalice prelaska na alkalnu ishranu proces posmatraju ovako, i smatraju da alkalnost ostataka utiče na aklalnost celog organizma, pa se kontrolom ishrane može telo učiniti manje kiselim.

Alkalizacija, dalje, produžava životni vek i poboljšava zdravlje.

Promoteri alkalne ishrane predlažu da uvedemo sledeće pravilo – oko 80% namirnica u svakom obroku trebalo bi da budu one alkalizirajuće – ostalih 20% mogu da stvaraju tokom svog metabolizma kisele ostatke. Ovo pravilo, kako savetuju, treba primeniti i na pića.

„Alkalanoj hrani“ (pH vrednosti 7-14) pripadaju, generalno, povrće i voće, a posebno bademi, proizvodi od soje, sočivo i druge mahunarke, klice žitarica…

„Kisela hrana“ su sve vrste mesa uključujući živinsko, jaja, mleko i mlečni proizvodi, snek grickalice, pića sa dodatim šećerom, proizvodi od brašna, kafa, majonez, alkohol, kečap… Njihova pH vrednost je manja od 7.

Neutralna hrana (sa pH vrednostima oko 7) su zdrave prirodne masti, šećeri i skrob iz voća i povrća.

Pristalice alkalne ishrane tvrde da se osećaju bolje, da imaju više energije, bolje varenje i da, što je mnogima zanimljiva informacija, uz pomoć alkalizacije gube telesnu težinu.

Kiselost organizma, smatraju oni, na dugi rok izaziva i osteoporozu, pošto se oslobađa kalcijum iz kostiju kako bi se povratila ravnoteža.

Pored svega, „alkalna hrana“ je jeftinija i donosi uštede u kućnom budžetu.

Šta na sve ovo kaže nauka?

Nedostaci alkalne ishrane

Ukratko, prelazak na alkalnu ishranu stručnjaci ne preporučuju. Tvrdnje da je baš kiselost organizma presudna za nastanak bolesti nisu zasnovane na, do sada izvedenim i objektivnim, naučnim istraživanjima.

Nauka je, sa druge strane, nedvosmisleno potvrdila da meso, mlečni proizvodi i jaja sadrže važne proteine i hranljive supstance, neophodne za zdravlje. Aminokiseline, masne kiseline i DNA čine gradivne elemente naših ćelija.

Ljudski organizam poseduje složen i veoma precizan mehanizam za regulisanje sopstvene pH vrednosti (kiselosti). Za to su, uglavnom, zaduženi bubrezi. Veliki broj eksperata smatra da se na ovaj proces ne može uticati ishranom.

Postoje i drugi interesantni podaci. Iako je potrebno da krv bude blago alkalna, telesne tečnosti i organi imaju različite optimalne nivoe kiselosti. Pljuvačka i želudačno-crevni sistem, na primer, moraju da budu blago do ekstremno „kiseli“ da bi obavljali svoje funkcije.

***

Zdrava ishrana, je, dakle, ona bogata voćem i povrćem, uz umereno smanjenje konzumiranja određenih vrsta namirnica, kao što je crveno meso.

Rafinisanih šećera, fabrički obrađene i „brze“ (džank) hrane trebalo bi se odreći u što većoj meri.

Menjanje navika u ovom smislu lako je izvodljivo, bezbedno, i sigurno koristi organizmu.

(danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

* Copy This Password *

* Type Or Paste Password Here *