Nova adresa: Grčka. Iseljenje u Grčku, studiranje, gde, kako…

Iako se iz godine u godinu govori i piše o ekonomskoj krizi u zemlji, Grčka je još uvek željena destinacija za duži boravak ljudima sa naših prostora.

Jug kontinenta i sunce Mediterana privlače i druge doseljenike, koji specifičnu prijatnu atmosferu i život na prostoru stare evropske kulture stavljaju ispred visokih ličnih prihoda.

Šta vas zaista može dočekati u zemlji mora, sirtakija i buzukija, fete, maslina i vina, antičkih hramova i pravoslavnih crkava, ako planirate da provedete jedan deo života baš tu?

Osnovni podaci o Grčkoj

Grčka, na grčkom jeziku Elas ili Elada, zvanično Republika Grčka, nalazi se na jugoistoku Evrope, na strateškoj raskrsnici Evrope, Afrike i Azije. Okružena morima, sa čak 227 naseljenih ostrva, Grčka ima najdužu obalu na Mediteranu i 11. najdužu obalu na svetu.

Interesantan podatak je da 80% reljefa čine planine, sa padinama obraslim šumom. Klima je mediteranska na primorju, sa blagim vlažnim zimama i suvim letima, a u planinama se kreće sve do alpske, sa snežnim padavinama.

Grčka se smatra kolevkom demokratije, zapadne civilizacije, filozofije, književnosti, istoriografije, političkih nauka, drame, bazičnih naučnih i matematičkih principa, Olimpijskih igara… Gradovi-države antičke Grčke – polisi, postojali su od osmog veka pre nove ere, a na teritoriji današnje Grčke su, nakon toga, cvetali Rimsko carstvo, Vizantija, evropski modernizam… sa neprocenjivim kulturnim nasleđem i brojnim istorijskim spomenicima.

Zemlja je, administrativno, podeljena na 13 regiona, u okviru kojih se nalazi ukupno 325 opština.

Grčka ima oko 11 miliona stanovnika, od kojih dve trećine živi u gradovima.

Glavni grad Grčke je Atina, koja, sa okolinom, ima oko četiri miliona stanovnika. Drugi po veličini je Solun sa oko milion, a treća Patra sa više od 200 hiljada stanovnika. Nešto manji od Patre su Iraklion, Larisa, Volos… koji, takođe, imaju karakterističnu strukturu – grada i satelitskih naselja koja mu gravitiraju.

Valuta je evro.

Ustav Grčke navodi pravoslavlje kao dominantnu veru i garantuje slobodu veroispovesti. Više od 95% Grka su pripadnici Grčke pravoslavne crkve, što je, uz druga istraživanja religioznosti nacije, mnogo homogenije versko opredeljenje nego u drugim zemljama Evropske unije.

Republika Grčka je parlamentarna demokratija. Predsednik, koga bira parlament na svakih pet godina, je na čelu države, a premijer je šef vlade. Politička vlast predsednika je ograničena i vlada ima veću moć, ali predsednik zvanično postavljanje premijera. Trenutno je na mestu predsednika Prokopis Pavlopulos, od marta 2015. godine, a od septembra iste godine funkciju premijera obavlja Aleksis Cipras.

Grčka je, izuzimajući probleme u kojima se u poslednjoj deceniji nalazi (dužnička kriza započela je 2010. godine), ekonomski razvijena zemlja sa visokim životnim standardom i kvalitetom života. U nacionalnoj ekonomiji sektor usluga učestvuje sa 85%, u čemu turizam i pomorski trgovinski transport imaju najveći udeo. Oko 12% prihoda dolazi iz industrije, a oko 3% iz poljoprivrede i ribarstva. Grčka ekonomija je veća od zbira svih ostalih balkanskih, u kojima se Grčka pojavljuje kao značajan investitor.

Grčka je članica Šengenskog sporazuma. Državljanima Republike Srbije koji poseduju važeći biometrijski pasoš nije potrebna viza za ulazak u Grčku, za boravak do 90 dana u periodu od 6 meseci, ukoliko je svrha putovanja turizam, poslovno putovanje, privatna poseta ili drugo putovanje (kurs jezika, razmena učenika, stručno usavršavanje…). Za svaku drugu svrhu boravka neophodna je viza.

Zdravstveno osiguranje se preporučuje, pošto ćete, osim u izuzetno hitnim slučajevima, biti upućeni na privatne klinike, gde su usluge veoma skupe.

Zvanični jezik u Grčkoj

Zvanični jezik u Grčkoj je grčki, koji govori i stanovništvo u krajevima gde postoje izvorni dijalekti, pa je sporazumevanje jednostavno. Stanovnici Grčke u turističkim regijama i gradovima, uglavnom, govore i engleski, koji je obavezan u školama od ranog uzrasta. Istraživanja pokazuju, međutim, da engleski zaista dobro poznaje oko polovina stanovništva, tako da je za duži boravak i život u manjim gradovima potrebno znati grčki, što lokalno stanovništvo veoma ceni. Pored engleskog, značajan broj Grka govori i nemački.

Najtraženija zanimanja i prosečne plate

Najtraženija zanimanja u Grčkoj su u oblasti medicinskog sektora, IT sektora i turizma, posebno onog sa najvišim nivoom usluga. Pomorci i prateće osoblje takođe su traženi, kao i mladi, obrazovani i  ambiciozni menadžeri na različitim pozicijama.

Profesori engleskog i nemačkog jezika mogu pronaći posao, ali uglavnom ne mogu računati na zadovoljavajuća primanja.

Veći i stabilan rast novih radnih mesta očekuje se u narednim godinama i u oblastima finansija, transporta, prodaje, distribucije.

Minimalna plata u Grčkoj je 684 evra, neto, a prosečna oko 1060 evra. Poslodavci odbijaju pre isplate sve poreze i takse na zaradu, o čemu se može uz platu dobiti i dokaz. Fakultetski obrazovani zaposleni i radnici sa iskustvom računaju na prosečno 1500 evra, a zaposleni sa najnižim nivoom obrazovanja zarađuju malo iznad 700 evra.

Kako do posla u Grčkoj

Približno, svaki peti radno aktivan Grk je nezaposlen. Nešto manje od polovine nezaposlenih su mlađi od 25 godina, što je, sve zajedno, duplo više od proseka u Evropskoj uniji.

Posao u Grčkoj, dakle, pronalazi se teško. Poslodavci su stimulisani da zaposle radnike sa radnom dozvolom Evropske unije, a kako je mi nemamo, situacija može da bude veoma neprijatna ukoliko se postigne dogovor o, obično sezonskom, radu na crno. Otkrivanje neprijavljenih radnika ima krajnje ozbiljne posledice, koje, pored novčanih kazni, mogu da uključe deportaciju i zabranu ulaska u zemlje Šengena na rok od pet godina.

Izuzetaka, naravno, ima, pa pojedini poslodavci, ili agencije, pribavljaju sve potrebne dozvole za radnike iz Srbije. Imajte u vidu da je ova procedura komplikovana i može da potraje nekoliko meseci. Po dobijanju dozvole i potpisivanju ugovora potrebno je da dobijete radnu vizu u ambasadi Grčke u Beogradu, a zatim i boravišnu dozvolu po dolasku na odredište u Grčkoj.

Pod sezonskim radom podrazumeva se rad do šest meseci u toku jedne kalendarske godine. Poslodavac najmanje tri meseca pre dolaska radnika u Grčkoj podnosi zahtev lokalnim organima i deponuje određena sredstva kao garanciju, koja mu se vraćaju kad radniku istekne ugovor.

Evo nekoliko sajtova za traženje posla u Grčkoj: Kariera, Skywalker, JobInAthens, Cereerjet. Dobre savete za život i rad možete dobiti i na sajtovima srpsko-grčkih udruženja, ili osoba koje već neko vreme žive u Grčkoj. Proverite, na primer, Grčki kutak  ili Grčka info  Iako dominiraju ponude za turistički boravak, na ovim prezentacijama naći ćete niz korisnih informacija.

Porodično u Grčku

Građani Srbije u Grčkoj se osećaju „kao kod kuće“ i čini im se da je to dobra osnova za započinjanje života sa porodicom. Zabave za sve uzraste ne nedostaje, priroda je izuzetna, vreme je uglavnom lepo, živi se prijatno i opušteno, sve dok nemate veće prohteve, ambicije, ili potrebe.

Dovoljno je čak i jeftine hrane, svežeg voća i povrća, za one koji sebi ne mogu da priušte odlazak u restorane. Ljudi su otvoreni i ljubazni, pa je to još jedan plus ukoliko razmišljate o odlasku. O cenama svakodnevno potrebnih artikala verovatno znate dovoljno iz ličnog iskustva – cene hrane su često niže nego u Srbiji, a prosečno je u supermarketima potrebno izdvojiti dvadesetak posto više nego kod nas, kad se uračunaju i drugi artikli. Troškovi za zakup stana, komunalije, internet… su u gradovima slični onima u Beogradu.

Gde, onda, nastaju problemi? Najpre, u dugoročnom planiranju budućnosti čitave porodice, posebno dece. Ne treba zaboraviti da oko dve trećine mladih Grka želi, ili aktivno planira, da napusti Grčku, zbog boljeg života negde drugde. Obrazovni sistem je manje uređen nego u drugim članicama Unije. Korupcija u oblastima važnim za život, kao što je, na primer, zdravstvo, je raširena. Ako planirate da jednog dana živite od prosečne grčke penzije, verovatno vam neće biti bolje nego u Srbiji.

Problemi na koje porodice nailaze u velikim gradovima, posebno Atini su, između ostalog, i teškoće da se pronađe adekvatan stan u novoj zgradi. A ako se odlučite za smeštaj na periferiji, javni prevoz je nešto na čiju tačnost se ne možete u potpunosti osloniti. Troškovi sopstvenog vozila, posebno benzina, predstavljaju značajnu stavku u porodičnom budžetu.

Studiranje u Grčkoj

Grčka ne dozvoljava osnivanje privatnih fakulteta, pa se tako možete upisati na neki od državnih, ili na internacionalni fakultet (ugalvnom američki ili britanski) čiji je rad legalan, a diploma se priznaje i u Grčkoj.

Na državnim fakultetima jezik nastave i ispita je grčki. Ukoliko ga ne znate, posle upisa, dobićete priliku da ga godinu dana učite pre početka studiranja. Studiranje je besplatno za Grke i strance, uz stipendije grčke vlade, koje pokrivaju i druge troškove.

Ako želite da studirate na državnim fakultetima ili upišete postdiplomske studije, dobro je da se informišete o državnim i stipendijama privatnih fondacija na sajtu Ambasade Grčke u Beogradu OVDE. Tu ćete pronaći sve uslove i dalje linkove. Po upisu na studije, strani državljani dobijaju studentsku vizu, takođe u Ambasadi.

Privatni fakulteti nude svoje stipendije, o čemu ćete podatke dobiti u direktnom kontaktu sa njima.

Studenti državnih fakulteta imaju pravo na rad 20 sati nedeljno, a privatnih samo ukoliko dobiju posebnu radnu dozvolu.

Prosečni troškovi studentskog života u Grčkoj, bez odricanja i uz zakup stana, kreću se oko 600 evra. Cene školarine variraju na inostranim fakultetima, u zavisnosti od reputacije i kvaliteta. Početne su oko 1500 evra za godinu.

Ambasada Srbije

Ambasada Srbije nalazi se u Atini.
Adresa: 106, Vasilissis Sofias Ave. 11527 Athens, Greece
Tel: +30210 / 777-43-44 i +30210 / 777-43-55
Konzularno odeljenje: +30210 / 747- 23-60
E-mail: beograd@hol.gr
Konzulat: konzulat@embassyofserbia.gr
Web: kliknite OVDE

Konzulat u Solunu
Adresa: Komninon 4, 54624 Thessaloniki, Greece
Tel: +302310 / 244-265 i + 302310 / 244-266
E-mail: srbcons@otenet.gr
Konzulat: konzulat@embassyofserbia.gr
Web: kliknite OVDE

Počasni konzuli Srbije u Grčkoj
Mr. Spyridon Mastoras
Moustoxidi 19, 49 100 Corfu, PO Box 286
Tel.: (+ 30) 26610-26724, Mob.: (0030) 6945402430
E-mail: smastoras@yahoo.com
Dr Rouchotas Victor
54 Ioanny Metaxa str. 28 100 Argostoli, Kefalonia
Tel:+ 30 267 10 24 963, Mob tel: + 30 6937 08 5736
E-mail: vruhotas@hol.gr
Mr. Symeon Tsomokos
Volos Palace Hotel, Xenofontos Str. Kilt Thrakon, 38 333 Volos
Tel.: (+ 30) 210-7289000
E-mail: s.tsomokos@tsomokos.gr

Ambasada Grčke u Srbiji

Adresa: Francuska 33, Beograd
Tel: 011 322 65 23
E-mail: obrazac na veb sajtu ambasade
Web: kliknite OVDE

Negativna iskustava doseljenika

Niska prosečna primanja i rast troškova života su najozbiljnije primedbe doseljenika na život u Grčkoj. Plate često ne mogu da podmire potrebe kao što su briga o deci i izdaci za školovanje, a posebno one potrebe koje se u drugim zemljama Evropske unije smatraju oznakama porodičnog i ličnog komfora.

Politička nestabilnost, koja donosi i ekonomsku, još jedan je razlog za negativne ocene Grčke kao destinacije za trajni boravak. Pronalaženje posla je težak zadatak, čak i za same Grke, a njegovo zadržavanje još teže, jer se kompanije često zatvaraju, ostavljajući na desetine radnika, bez posebne prethodne najave, bez posla.

Rad na crno „zaposlene“ stavlja u nezavidnu situaciju rizika od kazne i nedostatka osiguranja. Ozbiljne primedbe se stavljaju na račun nepotizma, odnosno dobijanja posla preko porodičnih i drugih veza, kao i postojanja korupcije prilikom zapošljavanja.

Grci su prijatni za druženje, ali nepredvidivi kao poslodavci, i došljaci tu ne treba da računaju na posebnu „milost“. Prekovremeni neplaćeni rad samo je jedan od problema na koje se može naići.

Gužve u saobraćaju, štrajkovi, nestrljivost grčkih vozača, hladno vreme koje ponekad iznenadi, mnogo priče o politici, spore birokratske procedure… primedbe su imigranata iz drugih kultura, koje doseljenicima iz Srbije ne smetaju preterano.

Avio karte za Grčku

Povratna karta za direktan let do Atine sa domaćom aviokompanijom Air Serbia koštaće vas oko 170 evra, što je i najpovoljnija opcija. Putovanje traje sat i po. Do Atine direktno saobraća i grčka aviokompanija Aegean Airlines, sa par desetina evra skupljim kartama. Oba prevoznika, po sličnim cenama, nude i direktne letove do Soluna, koji traju, u jednom smeru, oko jedan sat.

Avio karte za gradove u Grčkoj možete da rezervišete preko našeg sajta ili pozivom na 011 310 89 82, svakog dana od 8.00 do 20.00.

(danubeogradu.rs)