Naslovna » BG svaštara » Medicina » Da li plivanje može izlečiti vaša leđa
Da li plivanje može izlečiti vaša leđa (foto: Guduru Ajay Bhargav / Pexels)
Da li plivanje može izlečiti vaša leđa (foto: Guduru Ajay Bhargav / Pexels)

Da li plivanje može izlečiti vaša leđa

Ukoliko imate bol u leđima ili vratu, sigurno vam je neko savetovao da će plivanje smanjiti tegobe, pa čak je preporučio kojim stilom da plivate.

Plivanje samo po sebi ima mnogobrojne benefite po naše zdravlje, a terapijska svojstva kod oboljenja lokomotornog aparata su višestruka.

Međutim, ako posmatramo plivanje kao lek, onda moramo voditi računa i o doziranju, načinu izvođenja pokreta, izboru stila, vremenu provedenom u vodi itd. Kao što se lek za bilo koji drugi zdravstveni problem ne sme uzimati po sopstvenom nahođenju, već prateći uputstva lekara, tako ni plivanje ne bi smeli sami sebi prepisati kao terapiju bez ikakvog ograničenja.

Plivanje: kraul, prsno, delfin ili leđni stil

Sigurno ste bili u prilici da čujete savet kako bi, ukoliko vas bole leđa, trebalo da plivate leđnim stilom. Ovo je samo delimično tačno, a može biti čak i kontraproduktivno u ovom slučaju.

Da bi razumeli zašto je to tako ukratko ćemo analizirati nekoliko stilova plivanja i predočiti mere opreza.

Kraul je, svakako, najpopularniji. Ali, za vreme plivanja mora se voditi računa o pokretu glave pri uzimanju vazduha. Kod plivača sa slabijom tehnikom dolazi do prekomernog zabacivanja glave unazad udruženom sa rotacijom što opterećuje fasetne zglobove vratnog dela kičme, pa može kasnije dovesti do njihove upale i bola.

Posebno treba izbagavati okretanje glave samo u jednu stranu što još dodatno opterećuje vratnu kičmu sa te strane. U lumbalnom delu kičme torzioni pokreti kičme mogu dovesti do mikrotrauma na diskusima.

Problem nastaje pri zamasima ruku, kada se gornji deo trupa rotira oko svoje ose, a karlica ne prati ovaj manevar. Tada dolazi do uvrtanja kičmenog stuba i potencijalnog oštećenja na međupršljenskim diskusima, ukoliko postoji već neki degenerativni proces ili diskus hernija.

Savet: prilikom rotacije celo telo neka se kreće kao celina sa što manje naglih pokreta, uvrtanja trupa i zabacivanja glave prilikom udaha.

Prsno plivanje karakteriše glava koja je konstantno zabačena unazad, a kičma u lumbalnom delu je izvijena što provocira bol kod osoba koje imaju problem sa fasetnim zglobovima.

Savet: Ne preporučuje se osobama koje imaju povećanu lordozu u lumbalnom delu kičme i bol u vratu koji se pojačava pri pomeranju glave unazad.

Delfin stil obiluje brzim i energičnim pokretima trupa velike amplitude što može oštetiti osetljive strukture unutar kičmenog stuba, u prvom redu diskuse.

Savet: ukoliko imati i najmanji bol u leđima – ne plivajte delfin stilom.

Leđni stil uključuje veliki broj rotacija kičmenog stuba zbog snažnih zamaha rukama što posebno ne pogoduje bolnim stanjima gde je uzrok bola u leđima degeneracija diskusa ili diskus hernija.

Kod plivača koji ne vladaju dobro ovim stilom, dešava se neretko da su noge i karlica potopljeni i nisu u ravni sa trupom, što dovodi do zabacivanja leđa unazad kako bi se održali na vodi, što, opet, dovodi do povećanog pritiska na fasetne zglobove i pojave bola, posebno u lumbalnom delu kičme.

Kičma koja je u takvom položaju je fleksibilnija u negativnom smislu, jer dozvoljava da sile smicanja pojačano deluju na diskuse tokom pokreta uvrtanja kičmenog stuba, što može dovesti do oštečenja diskusa, kao što je prethodno navedeno. Osim toga, česta greška je da se glava drži podignuto umesto da je u ravni sa vodom što takođe može opteretiti vratnu kičmu.

Savet: veoma je važno, kako bi se izbegli potencijalni rizici, da postoji sinhronizovan rad ruku i nogu, da glava, trup i noge budu u istoj ravni; na ovaj način ćete koristiti manje snage za održavanje na vodi pa samim tim i uvrtanje kičmenog stuba.

Za kraj…

Održavanje u vodi u vertikalnom položaju je najbezbednija i najdelotvornija aktivnost u vodi za osobe sa bolom u leđima.

Na ovaj način aktiviramo u dovoljnoj meri mišiće zadužene za stabilizaciju kičme, a izbegavamo brze pokrete rotacije, koje svakako ne želimo u ovom slučaju.

Uz sve ovo, u ovom položaju zbog uticaja vodene mase smo prividno lakši, što smanjuje vertikalni pritisak na međupršljenske diskuse, što dovodi do popuštanja bola.

(Autor teksta: Miloš Radojičić, viši fizioterapeut; Schroth terapeut – VERTEBRA)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.