Išijas je oboljenje koje nastaje kao posledica pritiska na koren kičmenog živca (nervus ischiadicus) najčešće od strane diskusa.
Ovom stanju prethode degenerativne promene na međupršljenskim diskusima koje same po sebi u odmakloj fazi mogu stvarati bol koji se manifestuje samo lokalno u slabinskom delu kičmenog stuba.
Opisane tegobe su često nagoveštaj težih stanja kao što su protruzija diskusa ili diskus hernija gde dolazi do kompresije korena nerva i stanja poznatog kao išijas gde se osim bola u donjem delu leđa, javljaju i neprijatne senzacije duž zadnje strane noge.
Nerv može biti priklješten i zbog suženja kičmenog kanala (spinalna stenoza), skliznuća pršljenova (spondilolisteza) i kompresije od strane mišića piriformisa kroz koji nerv prolazi u predelu gluteusa.
Išijadični nerv (nervus ischiadicus) je najduži i najdeblji živac u ljudskom telu i oživčava mišiće donjih ekstremiteta. Kada neometano vrši svoju funkciju, pri pokretima donjih ekstremiteta i kičme, on klizi kroz otvor između pršljenova.
Kada i kako se manifestuje išijas
U stanjima kao što su diskus hernija ili protruzija diska, zbog pritiska istisnutog sadržaja iz samog diskusa, nerv više nije u stanju da se slobodno kreće i umesto pokreta „klizanja“ dolazi do njegovog istezanja, što za rezultat ima pojavu bolnih senzacija duž zadnje strane noge i može se protezati sve do prstiju.
Osim bola, može se javiti slabost mišića stopala, što se posebno primećuje pri hodu po neravnom terenu ili penjanju uz stepenice, jer pacijent ima poteškoća da podigne stopalo. Takođe, može biti otežan hod na prstima i petama.
Pored funkcionalnih smetnji može se javiti osećaj trnjenja, mravinjanja ili otupeo osećaj u koži.
Znaci upozorenja
Lokalizovan bol u leđima, posebno naglašen u jutarnjim časovima, bez širenja neprijatnih senzacija niz noge, može biti prvi znak i ne treba ga ignorisati, već posebnu pažnju usmeriti na prevenciju i tako sprečiti manifestaciju išijasa.
Kako sprečiti pojavu išijasa
Najvažnije je na vreme utvrditi šta je dovelo do pojave prvih tegoba i u skladu sa tim osmisliti program vežbi koji će redukovati i usporiti razvoj istih.
U svrhu određivanja uzroka ovog stanja dijagnostičke metode poput magnetne rezonance i rendgena mogu biti od velikog značaja uz obaveznu konsultaciju sa lekarom.
Oprez pri svakodnevnim aktivnostima
Obavljanje kućnih poslova, podizanje tereta, dugotrajno sedenje za računarom i sportske aktivnosti treba da budu u skladu sa novonastalim stanjem.
Posebna obazrivost se savetuje prilikom obavljanja aktivnosti sa savijenim leđima u jutarnjim časovima, jer je tada rizik od diskus hernije najveći zbog povećanog sadržaja tečnosti u samim diskusima. Sve mere opreza će vam predočiti fizioterapeut.
Nemojte predugo ležati
Dugotrajno ležanje nije dobar izbor osim ako nemate jake bolove i ozbiljnije simptome koji vas sprečavaju da budete u pokretu. Razlog je taj što se nakon više od osam sati u ležećem položaju u diskusima akumulira previše tečnosti, što povećava njihov volumen, pa samim tim dolazi i do većeg pritiska na koren nerva.
Šetajte
Svakodnevna šetnja od po pola sata dinamičnijim tempom u udobnoj obući može biti od koristi.
Ako volite da plivate, u svrhu redukcije bola, idealno bi bilo da se samo održavate u vodi u vertikalnom položaju, jer svi ostali stilovi plivanja uključuju veliki broj rotacija kičmenog stuba što može dodatno provocirati bol.
Obazrivo sa izborom vežbi
Izbegavajte da sami birate vežbe koje ste pronašli na internetu ili dobili preporuku od prijatelja ili kolega sa sličnim tegobama, jer neke od njih u vašem slučaju mogu biti kontraindikovane i pogoršati vam stanje.
(Autor teksta: Miloš Radojičić, viši fizioterapeut; Schroth terapeut – VERTEBRA)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
