Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Vitamin D je jedinstven po činjenici da ga naše telo samo sintetiše. Izlaganjem kože suncu, odnosno njegovom UVB zračenju, stvara se vitamin D3.
Vitamin D3 putuje kroz limfni sistem u vene a iz vena u jetru. U jetri prelazi u aktivnu formu koja se u bubrezima dalje metaboliše i daje 1.25 (OH)2D kao krajnji aktivni oblik vitamina D u našem telu. Ovako formiran vitamin D učestvuje u više od 200 ekspresija gena kao i u metabolizmu kalcijuma i fosfora.
Značaj vitamina D u našem telu ogleda se i u činjenici da gotovo svi organi imaju receptore za vitamin D, piše Dermatološka poliklinika Dermatim iz Beograda na svom sajtu.
Smatra se da je 50% svetske populacije u deficitu vitaminom D. Razlog leži u promenjenim životnim navikama, odnosno boravku u zatvorenim sredinama veći deo dana kao i u zagađenosti vazduha.
U zimskom periodu osobi svetle puti je potrebno 15 do 30 minuta izlaganja suncu i to lica, šaka, ramena. Sunce treba da je podnevno.
Osobama trećeg tipa kože potrebno je 30 minuta do sat vremena a četvrtog i petog tipa kože čak dva sata. Za navedeni period formira se 1000 i.u. vitamina D3 dnevno. U letnjem periodu šest minuta je dovoljno za prvi i drugi tip kože, a 15 minuta za treći tip kože. Izlaganje celog tela suncu do minimalne doze crvenila kože stvara između 10.000 i.u. vitamina D3 do čak 25.000 i.u.
Ovako nastao vitamin D3 traje dva puta duže od vitamina koji se unosi hranom ili suplementacijom. Većina građana Srbije ima treći tip kože.
Nanošenjem zaštitnog faktora 30 na kožu mogućnost sinteze vitamina D se smanjuje za 95%.
Oboljenja jetre ili bubrega direktno vode deficitu vitamina D. Isto važi i za sistemska oboljenja koja troše veće količine vitamina D: sarkoidoza, tuberkuloza, gljivične infekcije, poremećaj metabolizma masti, dijabetes, hipotireoza, gojaznost…
Vitamin D u našem delu deluje kao steroidni hormon. Njegovo dejstvo je neophodno za metabolizam kostiju, creva, mišića, mozga, srca. Ciklus života i uništenja ćelija zavistan je od vitamina D. On prolazi krvno moždanu barijeru. Kompletno moždano tkivo ima receptore za vitamin D, mada njegovu funkciju u mozgu još ne znamo.
Dokazano je da se mogućnost pojave karcinoma debelog creva smanjuje za 50% kod osoba koje imaju visoke nivoe vitamina D. Slično je i sa karcinomom dojke.
Kardiovaskularna oboljenja su za 60% manja kod osoba sa adekvatnim nivoom vitamina D. Gojaznost u srednjim godinama vodi razvoju karcinoma i kardiovaskularnoh oboljenja a jedan od uzročnika je pojačana potrošnja vitamina D.
Depresivna stanja se značajno smanjuju dodavanjem 20.000 do 40.000 i.u. vitamina D nedeljno. Svakodnevno dodavanje vitamina D za 20% smanjuje mogućnost fraktura kostiju u poznim godinama. U japanskoj studiji na deci, dnevna suplementacija sa 1.200 i.u. vitamina D za 40% smanjuje mogućnost dobijanja influence tipa A (gripa).
U prevenciji infekcije Covid-19 koristi se suplementacija vitaminom D3. Veruje se da će se tek za godinu dana znati tačan uticaj ovog hormona na preživljavanje i težinu kliničke slike. Najugroženije grupe zaražene virusom korona su stari, gojazni i dijabetičari. Čak 95% navedenih osoba je u deficitu vitaminom D. Protektivno dejstvo bi trebalo za njih da bude 4.000 i.u. dnevno, dok je za opštu populaciju 1.000 i.u.
Osim što se receptori za vitamin D nalaze na ćelijama koje učestvuju u imunološkim reakcijama, nije do kraja poznata uloga ovog vitamina. Zna se da je upalni proces na plućima masovniji i teži kod osoba koje su deficijentne.
Kako se pije vitamin D
Preventiva se sprovodi suplementacijom vitaminom D2 ili D3.
Vitamin D za bebe
Za novorođenčad i bebe do 12 meseci starosti preporučena doze Vitamina D doze je 2.000 i.u. tokom šest nedelja kako bi se postigao nivo veći od 30ng/ml.
Vitamin D za decu
Deca i adolescenti od jedne do 18 godine – 2000 i.u. dnevno ili 50.000 i.u. nedeljno do postizanja adekvatne vrednosti. Vrednost se održava sa 400 i.u. dnevno.
D vitamin za odrasle
Odrasli od 18 godina do 50 – preporuka je 50.000 i.u. nedeljno tokom osam nedelja do postizanja vrednosti veće od 30ng/ml. Vrednost se održava sa 1000 i.u. dnevno.
***
Vitamin D – nedostatak
Osobe sa povećanim potrebama za vitaminom D – 6.000 do 10.000 jedinica dnevno a kada se postigne adekvatna doza u krvi održava se sa 3-6.000 i.u. dnevno.
Vitamin D – uloga
Značaj vitamina D u organizmu je veliki. Mnogobrojne studije još istražuju njegovu potpunu funkciju u očuvanju zdravlja. Shodno velikom procentu populacije koji je deficitaran vitaminom D neohodno je obratiti pažnju na nadoknadu i adekvatan unos hranom.
