Nezaboravni Ramones klasici u izvođenju benda koji predvodi legendarni Marky Ramone (u daljem tekstu: Marki Ramon), udaračka kičma jednog od najvoljenijih bendova iz Njujorka a istovremeno i rodonačelnika pank roka. Hey Ho Let’s Go!
Na tonskoj probi tog popodneva, 15. jula, bubanj (šta će tek taj komad metala, drveta i kože moći da ispriča budućim bubnjevima a dopremio ga je Saša Glavičić, da se zna) na kome je svojevremeno svirao i Džef Porkaro, doživeo je i čast da ga svira i čovek koji je tog dana napunio 73. godine. Da, precizni i ritmički nepogrešiv Mark Stiven Bel poznatiji kao Marki Ramon.
Do početka nastupa ovog neumornog nastavljača tradicije koju je i sam stvarao sa Ramones, publika je mogla da se zabavi potpurijem garažnih i pank rok hitova koje je birao DJ tim, Minja Duđerski i potpisnik ovog teksta. A onda nešto pre 22.00 uz jedan fini „mafija“ intro na bini su se pojavili članovi benda: Pela (vokal), Galo (gitara), Martin (bas) i Marki, i svi prisutni (a bilo ih je više od 700) bukvalno su podivljali sa prvim taktovima pesme „Do You Wanna Dance“. Kako da ne! Samo rokajte dalje!
A rokanje se nastavilo bez predaha, sa uobičajenim brzinskim odbrojavanjem „1, 2, 3, 4“ za koje je bio zadužen Martin. Kao nekada, kao originalni bend čije se pesme izvode. Da li je potrebno reći da su sve pesme bile propraćene sa odobravanjem i skoro usaglašenim pevanjem publike i Pele, koji se nimalo nije štedeo. Što generalno ni ne može kada se furizno pristupa nastupu, dok Marki diktira ritam bez posustajanja.
Kakav je to set pesama: „Havana Affair“, „Teenage Lobotomy“, „Commando“, „Beat on the Brat“, „Let’s Dance“, „Surfin’ Bird“, „Judy Is A Punk“, „I Wanna be Your Boyfriend“; pa eksplozija uz „I Believe In Miracles“ i „KKK Took My Baby Away“.
Bez stajanja i bez znaka umora, znoj na telu se ne računa; „Pet Sematary“, „I Wanna Be Sedated“. Opet svi u publici imaju između petnaest i dvadeset godina, pank rok vremeplov klizi kao tobogan. Himne mladosti su dobro odrasle. „California Sun“, „I Don’t Care“, „Sheena is a Punk Rocker“, „Now I Wanna Sniff Some Glue“, „We’re Happy Family“, „Rockaway Beach“… idi begaj.
I još malo hitova da se zaokruži neizbežnih sat vremena nastupa: „Gimme Gimme Shock Treatment“, „Have You Ever Seen The Rain“, „Oh, Oh, I Love Her So“, „I Just Wanna Have Something To Do“, „Pinhead“. Za horsko raspevavanje „Needles And Pins“, „R’n’R High Scool“…
Zvanični deo koncerta završen je pesmom-posvetom „R.A.M.O.N.E.S.“ koju je komponovao i prvobitno sa svojim bendom snimio počivši Lemi Kilmister. Kakav visokoktanski kraj sa sve zvukom koji melje!
Uz odlazak sa bine, Marki se zahvalio publici. Povratak, odnosno bis je bio sasvim očekivan. Pred sam bis, nakon što se bend vratio na scenu, rođendanskom slavljeniku je uručena prigodna torta, što je publika složno prihvatila i zapevala onu pesmu svima znanu za tu priliku.
Bis je sadržao još sedam pesama u ubitačnih petnaestak minuta. Poslednje dve pesme: „What A Wonderful World“ (pesma koju je Marki odsvirao i za prvi, nažalost, posthumni album Džoija Ramona „Don’t Worry About Me“) i „Blitzkrieg Bop“. To je to, nema više… energetski prejako i sasvim dovoljno. Trebalo je izdržati taj sudar nostalgije u vreme današnje.
Ako dobro brojim Marky Ramone’s Blitzkrieg je do ovoga puta svirao četiri puta u Beogradu (Marki je jednom bio i sa Misfits) i jedno šest puta van Beograda. I uvek je bilo puno. I nema sumnje da će tako biti i ubuduće ako prilike dozvole. Gabba Gabba Hey!
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
