Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Ulica Matice srpske: Da li imamo ideju?
BG Puzzle - Ulica Matice srpske
BG Puzzle - Ulica Matice srpske

Ulica Matice srpske: Da li imamo ideju?

Cvetna uličica Matice srpske u Mirijevu…

Početkom 19. veka Srbi su imali zajedničku ideju. Šta je ono oko čega se danas okupljaju?

„Izazvani” utemeljenjem mađarske Akademije nauka, šest srpskih trgovaca i jedan advokat u Pešti 1826. godine osnivaju „Družestvo” koje za korist i slavu narodnu diše, a povod za okupljanje je staranje „k obštemu blagu” i širenje „knjižestva i prosveštenija naroda srbskog” to jest da se „knjige rukopisne izdaju i rasprostranjavaju i to sad, i odsad bez prestanka za svagda”.

Ideja rojenja Srba oko kulturnog stožera i nacionalnog identiteta nije promakla najviđenijima. Knez Miloš je u društvu koje osnivaju naši u Ugarskoj odmah uvideo ujedinjujući znamen i priskočio prilogom. Ni ostali se nisu štekovali: nošeni vremenskim talasima, priskaču i Karađorđevići, a onda i Petrovići sa Cetinja kada se u Maticu upisuje i Njegoš. Tri dinastije u istom udruženju! O, da li je to moguće! Jeste, očigledno, kad je ideja prava.

Danas Matica srpska u Novom Sadu – njena cvetna uličica s grmovima u proleće tako divno miriše u Mirijevu – ima odeljenja za književnost i jezik, taj superlepak što nas spaja, društvene i prirodne nauke i umetnost, leksikografiju i bibliografiju, a rukopisno odeljenje brine o riznici književnih rukopisa.

Biblioteka „Prva knjiga” od 1957. svake godine daruje ukoričenim prvencem nadahnute poete, pripovedače, romanopisce, esejiste… i tako roji podmladak mislećih u ovoj zemlji. Čast da tu odškrinu vrata srpske književnosti imalo je, za prvih pola veka, 245 mladih stvaralaca od kojih su mnogi u svojim generacijama stekli literarnu afirmaciju.

Mala ulica – malo i čitalaca

Neki od njih i sada rade. Misle. Pišu. Stvaraju. Ali malo je čitalaca: ljudi „ljube” TV, trpaju u sebe loše vesti, zatvorske priče i petparačke serije. To govore tiraži knjiga: 1.000 primeraka, u najboljem slučaju.

Kome je stalo do pisaca? Današnji trgovci pecaju kamile: misle samo na sebe i ono ispod svoje tezge. Advokati, u-hu-huu, još su dalje odmakli od tezgaroša. Što društvu gore, njima bolje… Ko mari za esejistiku!

Ni „dinastiji” jezičare nisu za srce prirasle… Mogle bi pisati o drpizmu na snazi: kolko drpiš – tolko si dobar… i furaš dalje.

Bilo bi sjajno da i za 21. vek kao narod odredimo šta nam je najvažnije, da se okupimo prvo oko maternjeg jezika i pisma, da se dakle saberemo, da nas drugi ne bi – oduzeli. ♦

Pročitajte i druge priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...