Muzej automobila: Božanstvo 20. veka

Kad božanstvo 20. veka – automobil radi kako treba, Beograđanin je raspoložen, ljubazan i vedar. Niko ne može da mu skine osmeh s lica!

Ako, međutim, ljuta mašina iznenada zakaže, do maločas razdragani žitelj našega grada u trenu menja raspoloženje i uz bujicu psovki baje pod haubom preteći da će svog omatorelog ljubimca, ne pokrene li se momentalno, dati – u muzej! Zna čovek, čuo je – tamo smeštaju oldtajmere!

Taj imaginarni neinformisani građanin misli da bi njegov dvadesetpetogodišnji šporet na ćelavim gumama ispunio uslove za prijem, ali grdno se vara!

Zvezde na četiri točka

Muzej automobila je plemenita kulturno-tehničko-istorijska institucija koju su osnovali Skupština grada i kolekcionar i vlasnik zbirke retkih i starih automobila Bratislav Petković, koji je onda kad je trebalo video dalje od ostalih.

U Modernoj garaži u Ulici majke Jevrosime – danas kulturnom spomeniku izgrađenom 1929. po projektu ruskog arhitekte Valerija Staševskog – smešteno je pedesetak značajnih eksponata što na tri a uglavnom na četiri točka, kao i arhivska građa koja svedoči o razvoju domaćeg automobilizma.

U ovom svojevrsnom vremeplovu kroz prošli vek glavne zvezde su šaron landolet iz 1908, ford T tin lizi iz 1925, BMW 327/28 iz 1938, mercedes adenauer 300c kabriolet D iz 1955, rakovička formula iz 1969, kao i najsjajnija među njima – marot gardon iz daleke 1897. godine.

Kao što se vidi, nema krševa sa beogradskog asfalta, jer rariteti što izdišu pred semaforima i nisu za paradu i reflektore, već za – otpad!

Ljubav, strpljenje, upornost

Ovaj muzej, osim što nas uči da je automobil sazdan od najranijih pronalazaka kao što je točak, do onih skorijih – mikroprocesora, pokazuje i ogromnu ljubav, strpljenje i upornost koje su ispoljili osnivači sa predanim Bratislavom Petkovićem na čelu.

Kad nekom od posetilaca koji se ogledaju u sjaju izloženih limuzina sine misao da i sam uradi nešto za opšte dobro, misija zanesenjaka koji su sanjali i ostvarili ovu instituciju tada će biti sasvim ispunjena. ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

Darko Kalezić

Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…