Kada stranca, putnika namernika oblak nanese u vazdušnu beogradsku luku, prvi kontakt sa srpskom civilizacijom mogao bi da se odigra u Muzeju vazduhoplovstva koji se nalazi tik uz aerodrom Nikola Tesla.
Sreća za sve nas, ako bi se to desilo! Bio bi to povoljan susret za Srbiju!
Planetarni izaslanik mogao bi da uživa u kremu domaće pameti i hrabrosti od samih početaka avijacije i vazduhoplovstva pre više od jednog veka do danas.
U šetnji pod futurističkom kupolom zdanja arhitekte Ivana Štrausa iz 1969. godine, otvorenog dvadeset godina kasnije, neznanac bi spoznao i davnašnju želju Srbina da se vine u visine.
Muzej – cvet
Dobrodošlicu čine materijalizovani snovi Ivana Sarića – njegova letelica, ručni rad, iz 1910. godine, pa redom prvi srpski naoružani avion „Oluj Blerio 11“, „fizir FN“, novosadsko-beogradski proizvod iz tridesetih godina prošlog veka, a onda sledi poslastica: zbirka eksponata iz Drugog svetskog rata.
U Muzeju vazduhoplovstva može da se vidi engleski lovac „hariken MK IV“, nemački „meseršmit 109“, planetarni unikum – italijanski „fijat G50 bis“, ruski „jak 3“ i „iljušin IL-2″… a i posleratne domaće ptičice: „galeb“, „jastreb“, „kraguj“, „orao“ i, najzad, „G-4“, verovatno ponajbolji školski avion na svetu.
Svaki posetilac zastane zapanjen pred ostacima američkih bombardera nevidljivog „F117“ i neuhvatljivog „F16“ koje je videla i uhvatila Vojska Jugoslavije u intervenciji NATO-a 1999. Kako i ne bi bio zapanjen: kolika je Zemljina kugla, a ovakvi eksponati samo se mogu naći u srpskom muzeju vazduhoplovstva!
Zbog svoje ponude – na 6.000 kvadrata prikupljeno je više od 200 vazduhoplova i 130 avio-motora, izloženi su radari, rakete, knjige i fotografije, a tu je i bioskop sa filmovima isključivo o letenju – muzej spada među prvih dvanaest u svetu i zaista bi fascinirao slučajnog belosvetskog putnika.
Čudio bi se… mnogo bi se čudio dotični… Pa o našoj zemlji slušao je godinama samo loše vesti. A vidi sad ovo! Muzej – cvet!
Možda bi se čak na prvi pogled i zaljubio u Srbiju! Možda, možda… No, šta ćemo kad se taj bezimeni svetski putnik iz ove lepote uputi prema gradu, po svoj drugi utisak? ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
