Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Trg Slavija, tj. kružni tok na Slaviji, najveći je vir prestonice. U njega svakodnevno, privučene neobjašnjivom silom, iz svih pravaca kuljaju kolone ljudi, zavrte se kao u kakvom obredu i, pročišćene, nastave u raznim pravcima.
Beograđani obožavaju svoju vrtešku. Sa sto na sat uleću u njeno središte – u kome je spomenik vođi nekad buntovnog radničkog pokreta socijalisti Dimitriju Tucoviću (1881–1914), rad Stevana Bodnarova – ritualno se izurlaju jedni na druge, učtivo uzajamno pomenu bližu i dalju familiju, kao i obavezno veslo što donosi tol’ki narod u ove vode.
Neizostavno proradi i govor prstiju: prvo, kažiprst uperen u čelo, pa srednjak u nebo, a kad u oko blesne opominjući zrak s obližnjeg krsta na Hramu Svetog Save, skrušeno – s verom u Boga, za kralja i otadžbinu – podignu i palac, pa sa sva tri uzdignuta bratski se izmire do silaska s katarzičnog ringišpila. I mirno produže, nasmejani, kao da ničeg nije bilo!
Epicentar
U ovaj mlin hrle i posetioci pristigli iz unutrašnjosti. Na njih naročito deluje meljava u epicentru. Nenavikli na urbani kovit, prepuštaju mu se, omađijani, i po nekoliko puta zaredom! Ponese ih na dno dna, te mnogi od njih odmah pojedu povratnu kartu i ostanu zauvek u prestonome gradu.
Ni stranci nisu izuzetak: oni načisto fijuknu među nama! Ako zbog posla i moraju da se vrate u svoje dosadno inostranstvo, čežnutljivo gledaju da skoknu da nas ponovo vide i brzacima srpske metropole provozaju tela nenaviknuta na adrenalinski šok.
Beogradski duh
Pritoke Trga Slavija – Ulica kralja Milana, Beogradska, Makenzijeva, Svetosavska, Bulevar oslobođenja, Deligradska i Nemanjina – silinom planinskih bujica oblikuju dragocene oblutke beogradskog duha.
Teško je definisati šta bi dotični mogao da znači i predstavlja, ili kako izgleda, ali pouzdano se zna da deluje. To govore mase turista koje i povrh svega navaljuju u naš grad. Ko ne veruje, neka pita hiljade mladih Slovenaca koje svake Nove godine rone po gradskim virovima.
Uskoro će i Trg Slavija da dobije novi izgled. Hm, uskoro… Dve, tri, pet godina…
Nadajmo se da će i naredne generacije Beograđana kreativno ludilo, široke poglede, otvorenost za pridošlice i pre svega duhovit stav prema svemu živom davati gostima i tako nastaviti stvarni mit koji decenijama živi na ovom asfaltu. ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
