Serija skorašnjih, na prvi utisak nemilih događaja, nagnala nas je da proanaliziramo šta se to tu u stvari dešava, i zašto nas prerano napuštaju takvi spektakularno bizarni likovi kao što je Majkl Džekson, Robin Vilijams ili poslednji od Ramonsa – Tomi.
Bili oni anđeli ili demoni, bilo da su nam došli iz budućnosti ili paralenih dimenzija oni prosto nisu bili sa ovoga sveta.
Odvojimo zato minut ćutnje i pažljivog čitanja (bez sricanja, molim!) i prisetimo se njih i stvari zbog kojih smo ih voleli ili kojima su nas zgražavali.
Za početak, zaboravićemo na rodonačelnike masovnih religija, oni su već dovoljno uradili na svom PR-u, a i to se u njihovo ime zdušno i naveliko čini i danas. Ne, hoćemo da vidimo one sirote, neprilagođene likove zalutale, i slabo kamuflirane među nama običnim smrtnicima, te tuđin(c)e koji su nam raspaljivali maštu, ali i devojačka srca i hm, druge organe.
Mikelanđela – koji je klesao najlepše sklulpture svih vremena direktno iz komada mermera, kao da rendgenskim očima skenira materijal i samo odstranjuje višak; Mocarta – koji je toliko dobro znao harmoniju univerzuma da od njegove muzike džikljaju biljke a bebe postaju pametnije; Teslu – koji je nesebično podelio sa nama tehnologiju i izume ko zna koje napredne civilizacije iz koje nam je došao; Brusa Lija – kog su ubili jer je bio mnogo jak; naravno, Elvisa – đavola raštimovanih kukova i anđeoskog glasa.
A samo u poslednjih nekoliko godina smo ostali bez Artura Klarka, koji nas je zamajavao knjigama da ga ne provalimo; Fare Foset – nebeskog tela; Olje Ivanjicki – koja sad verovatno skicira u četiri ruke sa Leonardom da Vinčijem; Timotija Džona Bajforda – koji će zabavljati i istovremeno edukovati decu nekih drugih dimenzija; najzad, nestao je i svemirski kameleon, hodač po Mesecu (kako nam već tada nije bilo jasno?) – Majkl Džekson. Svi su mislili da tretmanima farba kožu, a on je mučeni samo prilagođavao boju (belačkoj) okolini u kojoj je živeo i radio… ♦
SVE FANTASTIČNE BEOGRADSKE PRIČE!
»»»» Pavle Zelić je rođen 1979. godine u Beogradu. Objavio je zbirku SF i horor priča „Poslednja velika avantura“ (Matica srpska, Novi Sad, 2009), scenarista je alternativnoistorijskog strip serijala „Družina Dardaneli” sa crtačem Draganom Paunovićem (prvi album, „Poljubac leptirice” je izdao System comics, 2011), a nedavno je objavio i istorijski triler roman „Peščana hronika” (Laguna, 2013.) o omladinskim radnim akcijama izgradnje Novog Beograda i misteriji koja se tada otkriva i pola veka opseda njegove stanovnike. Ima još koju desetinu priča rasutih po antologijama, časopisima, i novinama u Srbiji i Balkanu, a pisao je (i i dalje ne odustaje) kritike, kolumne i eseje o stripovima, knjigama, filmovima i uopšte, popularnoj kulturi i (naučnoj) fantastici za brojne štampane i online publikacije. Rekao bi nešto duhovito i pametno za kraj, ali mu kao za inat baš sad ništa ne pada na pamet…