Zanimljive društvene igre (bez karata) za odrasle

Kada se prijatelji okupe, osim priče, hrane, pića i muzike, društvene igre mogu da potpuno ulepšaju veče.

Ako pretpostavimo da niko, naravno, nije poneo karte ili ne daj Bože „Ne ljuti se, čoveče“, alternativa je u ovim intelektualnim igrama.

Izdvojili smo pet najzanimljivijih za koje će vam trebati samo papir i olovka (to se nadamo imate negde u torbi ili kući). Samo da naglasimo, najpopularnija društvena igra na svetu konačno može da se kupi i na srpskom jeziku!

Yambissimo!

To jeste igra yamb ili jamb, ali ovoga puta dolazi u rancu i kutiji u kojoj su podloga za igranje, listići (dve vrste), hemijske olovke, podmetači za čaše i, naravno, kockice.

Yambissimo! možete da poručite porukom preko Instagrama, preko Facebook stranice, na mail: yambissimo@gmail.com ili telefonom na 064/1800-111.

Više o kompletu Yambissimo! pročitajte na OVOM LINKU!

Ubice

Za igru je potrebno od šest do osam igrača. Deli se onoliko papirića koliko ima igrača. Na svima osim na jednom piše „civil“. Na tom jednom piše „ubica“. Svako izvlači po jedan papirić, pročita ga i ćuti.

Svi igrači moraju da se poređaju u krug, tako da bi svako svakoga mogao da gleda u oči bez preteranih pokreta. Cilj ubice je da „ubije“ jednog po jednog igrača. On ubija tako što namigne nekoj osobi.

Ukoliko neko vidi ubicu kako namiguje, prijavljuje ga i runda je gotova. Ako ubica neprimećeno namigne nekome, taj igrač se javlja posle nekoliko sekundi (kako ne bi bilo očigledno) i kaže „mrtav sam“. Ubica se trudi da pobije sve civile, a civili pokušavaju da ga uhvate na delu.

Mafija

Ovo je igra za najmanje osmoro ljudi, od čega sedam učesnika i jedan moderator/narator. Igra je zanimljivija kada igra više od osmoro ljudi.

Cilj igre je da mafijaši pobede građane ili da građani pobede mafijaše. Odvaja se onaj broj papirića koliko ima igrača. Na svakom papiriću napisana je po jedna uloga: mafijaš, građanin, doktor, policajac. U najjednostavnijoj, ali i najmanje zabavnoj formi dva igrača su predstavnici mafije, jedan je doktor, jedan policajac i troje su građani. Ukoliko ima znatno više igrača može se ubacivati više mafijaša, pa čak i policajaca i doktora.

Moderator – osoba koja vodi igru, pošto su papirići podeljeni i svi saznali svoje uloge, počinje igru. On govori: „Ceo grad spava“ – Tada svi igrači zatvaraju oči (nemojte varati neće biti zanimljivo). Narator nastavlja: „Mafija se budi“ – Tada igrači na čijim papirićima piše da su pripadnici mafije, dogovaraju se pogledima i što neprimetnijom mimikom (kako drugi igrači ne bi osetili nagle pokrete i shvatili da su oni mafijaši) koga će da ubiju. Kada to učine, narator nastavlja: „Mafija spava“. Tada mafijaši zatvaraju oči.  Narator govori: „Doktor se budi“.  Tada osoba koja je doktor takođe mimikom pokazuje na osobu za koju sumnja da je ubijena i na taj način je leči.

Kada je doktor obavio svoj zadatak, narator govori: „Doktor spava“… „Policajac se budi“ – policajac pokazuje na osobu za koju smatra da je mafijaš. Narator mu odgovara klimanjem glave da li je pogodio ili ne. U svakom slučaju, sve se odvija ćutke. Narator nastavlja: „Policajac spava“… „Ceo grad se budi“.

Narator objavljuje da se noćas dogodila pucnjava u gradu i govori ime osobe na koju je mafija pucala. Ukoliko je doktor izlečio metu, niko nije ubijen i igra se dalje nastavlja, ukoliko doktor nije pogodio, narator objavljuje da je meta ubijena. Ta osoba se isključuje iz igre.

Počinje rasprava – najzanimljiviji deo. Mafijaši treba da se izbore da ostanu u igri time što će lagati i pretvarati se. Ukoliko je saznao ko je mafijaš, policajac treba da ubedi ostale u to, ali tako da ne oda svoju ulogu policajca, zato što će ga mafija čim padne mrak ubiti. Mafijaš može tokom polemike lagati i reći da je on policajac i da je otkrio ko je mafija.

Na kraju polemike koja mora biti ograničena recimo na tri minuta, igrači glasaju koga će da izbace. Onaj koji je izbačen nema pravo da učestvuje. Igra se završava kada građani otkriju ko su mafijaši (moraju obojicu otkriti, jednog po jednog) – tada narator objavljuje da su građani pobedili ili kada mafija pobije sve ostale igrače – narator objavljuje da je mafija pobedila.

Ko sam ja?

Igra u kojoj mogu učestvovati najmanje dve osobe. Jedna osoba zamišlja neku ličnost (istorijsku, javnu bilo koje vrste) koju će druga osoba predstavljati. Druga osoba treba da pogodi koja je zamišljena ličnost. To otkriva postavljanjem pitanja na koja se može odgovoriti sa da ili ne, poput: Da li sam muško? Da li imam plavu kosu? Da li sam stara? Da li sam pevačica?

Ukoliko ima više igrača, svi osim osobe koja pogađa zagonetnu ličnost, odgovaraju na pitanja.

Nastavi priču

Ovo je igra za koju je potrebno što više ljudi. Prvi igrač kaže jednu rečenicu od nekoliko reči (nemojte preduge rečenice govoriti).

Sledeći ponovi prethodnu rečenicu i doda još jednu, odnosno na prethodnu nadoveže svoju rečenicu. Sledeći ponovi obe rečenice i doda treću. Iz igre ispada onaj koji pogreši, a igra se dalje nastavlja ako sledeći zna kako da ponovi sve prethodno rečeno.

Asocijacije

Ovo je igra za najmanje dva para igrača. Svaki igrač napiše po unapred određeni broj reči (npr. po 15 reči) na papiriće – na svaki papirić po jedna reč.

Zatim se svi papirići preklope dva puta i stave na gomilu. Jedna osoba uzima papirić sa gomile (dok se meri vreme. Recim, jedan minut) i objašnjavam rečima asocirajući svog para na reč koju je izvukao. Ne sme spomenuti koren reči (ako je reč igračka, ne sme reći „sa tim se igra“). Ako pogodi reč, objašnjava drugu sve dok ne istekne vreme. Zatim igrač iz suprotnog tima objašnjava svom saigraču na isti način. Tako se igrači smenjuju.

Kada sve reči budu otkrivene, ponovo se preklapaju i vraćaju na gomilu. Igra počinje ispočetka, ali ovoga puta se objašnjava tako što igrač može reći samo jednu reč. Treći krug se odigrava po istom principu, ali se ovoga puta reči objašnjavaju pantomimom. Pobednik je onaj tim koji pobedi u dve od tri runde.

Ako već niste na nekoj žurci, stavite papir i olovku u torbu ili džep, nikad se ne zna kada će nestati hrane, muzika postati monotona, a alkohol prestati da reaguje.

Ali…

Ako baš volite klasične društvene igre… e, onda – UKRŠTENE REČI. (danubeogradu.rs; Katarina Tomović)