Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Sa Kaprija krećemo prema Siciliji gde planiramo da prođemo između kopna Italije i Sicilije (Mesina) ka Jonskom moru (Otranto) i kasnije Jadranu.
Rano izjutra baš uz svitanje u daljini se vidi ostrvo. Oblak koji se nadvio nad njim izgleda kao dim. Polako se približavamo a situacija postaje jasnija. Ostrvo je Stromboli a oblak jeste dim – koji izlazi iz aktivnog vulkana.
Guglam: Stromboli… vulkansko ostrvo… Liparska ostrva… 926 metara iznad mora… lava iz kratera teče neprekidno već 2000 godina… jake erupcije se retko javljaju… Okeeej!
Dok prolazimo pored ostrva sunce polako izlazi a noć nestaje u svetlu… Prizor je fantastičan!
Mesina: sladoled – savršen!
Nešto kasnije dolazimo i do Mesine, grada na Siciliji. Rešili smo da napravimo pauzu od jednog dana u Mesini i onda da nastavimo dalje.
Marina u Mesini je za sada najskuplja na našem putovanju i sa definitivno najlošijim servisom do sada.
Grad je daleko od „spektakularan“. Ko ga ne vidi za života, ništa nije propustio. U gradu kao da nema ljudi. Iako u glavnoj ulici i vidimo nekoga, sve izgleda kao da je napušteno. Prodavnice su uglavnom zatvorene osim nekoliko lokala u blizini katedrale.
Celu Mesinu sa sve ručkom u nekom finom restoranu obišli smo za nekoliko sati.
Katedrala (Duomo di Messina) izgrađena je u 12. veku. Ima drveni krov i fino dekorisanu fasadu.
Da pomenem i cene koje su u restoranima veoma povoljne. Ručak sa pićem za jednu osobu ne prelazi deset evra. Gde god da kupite sladoled nećete pogrešiti: od-li-čni!
Otranto: tri sata čekanja za savršenu picu!
Naše prvo mesto na Jadranu je Otranto.
Na putu od Sicilije do Otranta prošli smo po Ročele Jonike. Kod ovog mesta more ima neverovatnu nijansu plave boje koja nas je omađijala pa smo rešili da zastanemo i da se bar okupamo.
Voda je izuzetno prozirna, čista, a peščane plaže su veoma fine i pristojne. Ročela Jonika je baš malo mesto, a prvo što su nam rekli meštani jeste da se ovde održava veoma poznati džez festival. Na vrhu brda iznad plaža dominira srednjovekovni zamak.
Posle kraćeg odmora, plovimo ka Jadranu.
Na samo 80 milja od Otranta nalazi se Albanija, a do Crne Gore je 130 milja. Kao i svi primorski gradovi u ovom delu sveta, tu je staro utvrđenje iz kog se kreće u očuvan stari deo grada.
Uske ulice prepune su radnji sa suvenirima i malim restoranima. Klasičan Mediteran.
Cene su pristojne, a hrana po restoranima savršena. Ispred picerije „La Bella Idrusa“ dugačak red. Rezervisali smo mesto koje će biti slobodno tek za tri sata – dovoljno vremena da razgledamo grad i propisno ogladnimo.
Posetili smo katedralu, svetionik i tvrđavu.
Na izlazu iz starog grada ka kopnu nalazi se poslastičarnica otvorena pre šezdesetak godina. E, tu smo jeli najbolji sladoled u životu!!!
Punih stomaka nastavljamo putovanje prema Crnoj Gori i ostavljamo najbolje špagete, pice i sladolede…
Sve fotografije: Bojan Aleksić
