Naslovna » BG svaštara » Za lepši dan u Beogradu » Ni usamljenost više nije ista
Biti sam ne znači uvek i biti usamljen
Biti sam ne znači uvek i biti usamljen

Ni usamljenost više nije ista

Savremeno doba brzog napretka, menjanja obrazaca i stilova života, dovodi do potrebe za redefinisanjem značenja i obima brojnih pojmova. Usamljenost je jedan od njih.

Problem usamljenosti sve je izraženiji u društvu. Toliko da je, na primer, u Velikoj Britaniji početkom godine pri vladi osnovana specijalna komisija, sa ministarskim ovlašćenjima, za borbu protiv usamljenosti. U Japanu, iz istih razloga, ulaze u velike izmene programa socijalne pomoći.

Šta usamljeni kažu o usamljenosti?

Ukratko, oni svoje stanje opisuju kao „osećanje da ih niko ne razume“. Da „nemaju sa kim da razgovaraju i podele svoja razmišljanja i emocije“.

Usamljenost nije dobra za fizičko i mentalno zdravlje.

Više studija pokazalo je da sa upornim i intenzivnim osećanjem usamljenosti raste rizik od bolesti srca i moždanog udara. Pojedini stručnjaci smatraju da je usamljenost podjednako opasna kao gojaznost ili pušenje.

Najnovije obimno istraživanje sprovedeno širom sveta, i najopsežnije do sada, ističe nekoliko zanimljivih nalaza.

Usamljenost, novi upozoravajući podaci

Prvi nalaz za mnoge je bio iznenađenje, i izazvao je dodatnu zabrinutost – tinejdžeri i mladi ljudi su najusamljeniji, odnosno, preciznije, u najvećoj meri se osećaju tako. Na uzrastu između 16 godina i 24 godine gotovo duplo više ispitanika izjavljuje da pati od usamljenosti nego na uzrastu iznad 75 godina.

Sledeće što su istraživanja potvrdila svakako treba naglasiti – živeti sam i biti usamljen nije isto. U našoj i srodnim kulturama često se stavlja znak jednakosti između ova dva stanja. Što dovodi do toga da se ne prepoznaju problemi prouzrokovani osećanjem usamljenosti kod članova manje ili više „srećnih“ porodica.

Neki ljudi biraju da budu sami zato što to žele, ali teško i turobno osećanje usamljenosti ne bira niko. Ono se jednostavno dešava. Trećina usamljenih ističe da ih to stanje potpuno iscrpljuje. Za društvo je ovo alarmantno, a za pojedinca znak da treba da potraži pomoć stručnjaka.

Iako nije tačno da su sami uvek i usamljeni, društveni kontakti su dobra prilika za oslobađanje od usamljenosti. Najveći broj osoba izjavljuje da nema vremena ni za porodicu i familiju, pa ni za nova poznanstva, i da je prošlo mnogo godina od poslednjeg novog prijateljstva.

Osobama koje osećaju usamljenost ne nedostaju društvene veštine, oni nisu ispotprosečno „komunikativni“.

Usamljenost, ipak, prati stigma, pa ljudi koji je osećaju ne žele to da priznaju, kako drugi ne bi pomislili da „sa njima nešto nije u redu“.

Usamljenost nije tako loša…

Ima i dobrih vesti iz navedenih istraživanja.

Na primer, raste broj osoba koje misle da usamljenost može da bude pozitivno iskustvo. Usamljenost omogućava vreme za razmišljanje i donošenje odluka, koje će na bolje promeniti život.

Veliki je procenat i onih koji izjavljuju da je, za njih, usamljenost privremeno stanje.

Saveti za usamljene

Ako vas muči usamljenost, znajte da i sasvim jednostavne stvari pomažu.

Veoma kratki društveni kontakti mogu da smanje osećanje usamljenosti – nekoliko rečenica sa komšijama, par reči u prodavnici ili gradskom prevozu, sa potpunim strancima…

Budite dobri prema sebi – ne optužujte sebe za bilo šta, pa ni za usamljenost.

Razmislite koje su to aktivnosti koje zaista volite i posvetite im se u potpunosti.

Uobičajeni saveti za bavljenjem hobijem ili sportom, humanitarnim radom… ostaju „na snazi“, kao i pozivanje poznanika i organizovanje susreta sa drugima.

Za kraj, evo još jednog zanimljivog podatka – dokazano je da ljudi nisu usamljeniji zimi, pa nemojte unapred strepeti od godišnjeg doba koje nam za nekoliko nedelja stiže.

(danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

* Copy This Password *

* Type Or Paste Password Here *