Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Kvalitetan san je mnogima nedostupan, posebno leti, pa kad se pojave naslovi u stručnim časopisima da naučnici preporučuju nešto novo, vredi ih saslušati.
Upravo to se desilo ovih dana. Zbirku nalaza istraživanja napravila je američka Nacionalna fondacija za san, i uputstva se nalaze pred građanima. Prenosimo, ukratko, najznačajnija.
Podsetite se, najpre, na savete koje već znate – higijena sna podrazumeva odsustvo ekrana neko vreme pre spavanja, izbegavanje kofeina, rashlađivanje vazduha, zamračivanje. Imajte u vidu i nešto veoma važno – brzina tonjenja u san ne znači da ste „dobar spavač“. Često je suprotno. Za dolazak sna potrebno je 10-20 minuta, ponekad čak i 40-ak minuta, pa nemojte biti nervozni ako ne zaspite odmah.
Buđenje u toku noći takođe nije ništa loše. Ako ne možete da zaspite, savet je da ustanete, odete u drugu sobu, upalite svetlo… Ukoliko ostajete svake noći dugo u krevetu pokušavajući da konačno utonete u san, za krevet i spavaću sobu u mraku će se uslovno vezati nesanica.
Ljudi se ne odmaraju na iste načine i u isto vreme, a nova istraživanja su pokazala da je to mnogo prisutnije nego što se nekada mislilo. Unutrašnji prirodni ritam kojim se smenjuju fiziološke aktivnosti kao što su spavanje, lučenje hormona, pa čak i sportske sposobnosti, razlog je što su neki, zaista, prave „noćne ptice“. Ako ste jedan od njih, a treba da se adaptirate na, za vas, neuobičajeno vreme odlaska u krevet i buđenja, upornim i kontinuiranim simuliranjem dnevne svetlosti i zamračivanja veštačkom svetlošću, polako ćete pomeriti i resetovati vaš biološki sat.
Nedeljni, a ne dnevni san
Fokusirajte se na nedeljni, a ne na san tokom jedne noći. Organizam je sposoban da, na kratak rok, nadoknadi propušteno. Ako smatrate da je sedam sati sna dnevno dovoljno, krećite se oko trajanja od 49 sati nedeljno, i trudite se da to bude cilj.
Odbacite ubeđenje da se razlikujete od drugih – baš svakoj odrasloj osobi potrebno je između sedam i devet sati noćnog sna. Sve manje ili više od toga utiče negativno na mišljenje, rešavanje problema, verbalne sposobnosti… Ako spavate godinama 5-6 sati za noć i tvrdite da se osećate dobro, znajte da su vaša postignuća ispod kapaciteta.
Obavezno uskladite dužinu sna sa godinama – dvogodišnjem detetu je neophodno do 14 sati sna za noć, a devetogodišnjem 12, da bi se razvijali pravilno. Poznato je i da se mladi u trećoj deceniji života brže oporavljaju od nekvalitetnog sna ili nedovoljno sna od odraslih u petoj deceniji. Seniorima koji su prešli 65. godinu takođe je potrebno prosečno osam sati sna, a ne manje, kako se ranije mislilo. Oni su, međutim, zbog različitih psihofizičkih stanja podložniji fragmentisanom snu i lakom buđenju, pa je potrebno pratiti potencijalne bolesti kao uzročnike, a ne opravdavati nedostatak sna „godinama“.
Poremećaji sna normalni
Akutna insomnija obično je za osobu koja je do tada spavala dobro veliki stres. Ne očajavajte – ako se problem sa snom javi tri ili više noći u toku jedne nedelje, čak i dve ili više sedmica uzastopno, ali u manje od tri uzastopna meseca, to je normalno. Svaka odrasla osoba u periodu dugom četiri godine bar jednom pati od akutne insomnije koja, verovali ili ne, organizmu čak i koristi.
Umor, uznemirenost, bes, netolerantnost… zaista prate nekvalitetan san – budite svesni toga i ne okrivljujte neopravdano druge ljude i okolnosti za svoje loše emocije.
Idealan kratak san posle ručka traje 15-20 minuta, ali pre tri časa popodne. Ako ste u prilici, omogućite ga sebi kao dodatak noćnom snu.
Snovi imaju smisao u popravljanju pamćenja i regulisanju emocija – oni su dobri i nisu uzalud tu. U kvalitetnom snu prisutni su snovi, pa ih se nemojte plašiti, ili pokušavati da ih tumačite laički.
***
Kvalitetan san je jedan od osnovnih preduslova dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja. Dug spisak posledica, od ubrzanog starenja do rizika za nastanak dijabetesa, hipertenzije, gojaznosti, čak i povećanja osetljivosti na bol, upozorenje je da se ovom temom treba pozabaviti i poslušati savete… za lepši dan u Beogradu.
(danubeogradu.rs)
