Naslovna » BG svaštara » Medicina » Vremenske promene i zdravlje
Vremenske promene i zdravlje (foto: Pixabay)
Vremenske promene i zdravlje (foto: Pixabay)

Vremenske promene i zdravlje

Nagle promene temperature, vlažnosti vazduha, atmosferskog pritiska i jonizacije mogu da dovedu do niza zdravstvenih tegoba.

Poslednjih godina svedoci smo neočekivanih vremenskih promena i sve češćih reakcija tela i psihe, ne samo kod bolesnih, već i kod potpuno zdravih osoba.

Organizam poseduje sposobnost adaptacije na uobičajene sezonske promene, kao što je prelazak iz jesenjeg u zimski period. U tim situacijama telo se privikava na postepeni pad temperature, suvlji vazduh, vetar i druge meteorološke promene.

A šta se dešava u telu i psihi kada posle neuobičajeno visokih jesenjih temperatura od preko 25 stepeni sledeći dan osvane sa temperaturom od samo 10 stepeni?

Šok za organizam

Takva situacija predstavlja šok za organizam koji remeti njegovu uobičajenu moć ravnoteže kojabčuva dobro zdravlje. Zato se preporučuje poseta lekaru i provera zdravstvenog stanja uz medicinsko savetovanje, posebno ako već bolujete od neke hronične bolesti, uzimate lekove ili se teško prilagođavate meteorološkim promenama.

Srčani bolesnici su posebno osetljivi na nagli pad temperature i hladnoću pa reaguju skupljanjem perifernih krvnih sudova i lošijim snabdevanjem vitalnih organa krvlju i kiseonikom.

Da bi se ovaj problem kompenzovao srce počinje ubrzano da radi što dovodi do tegoba i potrebe za dodatnom terapijom.

Tokom hladnog vremena povećava se i rizik od srčanih udara, a varijacije temperature pogoduju porastu krvnog pritiska i nepravilnog rada srca.

Vremenske promene i zdravlje (foto: Pixabay)
Foto: Pixabay

Osobe sa anginom pektoris raguju na hladno vreme stezanjem i bolom iza grudne kosti koji može da se proširi na rame ili da zrači duž ruke ili u pravcu vilice. Ovim osobama se savetuje da prate vremensku prognozu i ukoliko je moguće izbegavaju šetnju po jako hladnom vremenu, a preventivno uz sebe uvek imaju tabletu Nitroglicerina.

Reumatski bolesnici nepogrešivo predosećaju promenu vremena koje najavljuje osećaj „sevanja“ u zglobovima. Naime, zbog naglog pada atmosferskog pritiska sakuplja se veća količina tečnosti koja podmazuje zglobove, pa se zbog dodatnog pritiska u ovoj regiji, bol pojačava.

Velika vlažnost vazduha i niske temperature provociraju degenerativne bolove u kuku, kolenu, skočnom zglobu, šakama, kao i vratu. Mada mehanizmi nastanka ovih bolova nisu dovoljno razjašnjeni smatra se da nastaju usled pritiska vazduha iz koštanih šupljina na nerve.

Bolovi usled promene vremena, a posebno kod pada vazdušnog pritiska, česti su i kod osoba koje su imale operacije na koštano-mišićnom sistemu. Zbog neelastičnosti, ožiljno tkivo reaguje na stezanje i opuštanje, zbog vremenskih promena, svrabom i zatezanjem kože usled čeka osoba oseća nelagodnost.

Nisu pošteđeni ni oboleli od hronične opstruktivne bolesti pluća. Pad temperature uz promenu vlažnosti vazduha kod njih pogoršava simptome bolesti kao što su kašalj, kratak dah, umor i zviždanje u grudima.

Uz sve to ovim osobama smeta i zagađen vazduh, kako onaj koji udišu spolja, tako i vazduh iz zatvorenog prostora u kome se, zbog vremenskih prilika, provodi više vremena.

Vremenske promene dovode i do umora, nesanice…

Glavobolja, mučnina, vrtoglavica i bolovi u stomaku su česte reakcije tela na nagle meteorološke promene. Zato osobe koje zbog svoje osnovne bolesti uzimaju lekove, u dogovoru sa svojim lekarom, u ovim situacijama treba da prilagode terapijsku dozu.

Pored telesnih simptoma vremenske promene dovode i do umora, bezvoljnosti, pada koncentracije, nagle promene raspoloženja i nesanice.

Ove tegobe su uslovljene i povećanom koncentracijom pozitivnih jona koje se stvaraju u atmosferi pre promene vazdušnog pritiska i pojave padavina. To je dobro poznat osećaj koji se javlja pred nevreme kada se uz brojne telesne simptome pojavi i neraspoloženje koje se brzo povrati kada se, posle padavine, u vazduhu oslobodi velika količina negativnih jona.

Da bismo se lakše suočili sa svim zdravstvenim tegobama zbog vremenskih promena, savetuje se redovno korišćenje propisane terapije, raznovrsna ishrana sa puno voća i povrća, dovoljan unos vode, svakodnevna šetnja, rešavanje stresnih situacija i dovoljno zdravog sna.

Posebne mere opreza, praćenje biometeorološke prognoze i lekarskih saveta se posebno preporučuje hroničnim bolesnicima, meteoropatama i osobama sa psihičkim tegobama.

(Autorka: dr Biljana Lučić)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.