Naslovna » BG svaštara » Medicina » Da li volite sneg
Da li volite sneg (foto: Aleksandra Prhal)
Da li volite sneg (foto: Aleksandra Prhal)

Da li volite sneg

Bez obzira da li smo ljubitelji toplih, sunčanih dana, da li uživamo u dahu proleća ili mirisne jeseni, sneg nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Dolazak snega utiče na sva naša čula, posmatranje prirode u novom svetlucavom dekoru prija našem oku i popravlja raspoloženje, a dodir pahulja koje se tope na koži u mislima nas vraća u srećne dane detinjstva.

Boravak na snegu ima višestruke pozitivne efekte na zdravlje.

Šetnja po hladnom vremenu ubrzava potrošnju kalorija jer se jedan deo energije troši i na zagrevanje tela, pa pomaže u sticanju vitkosti.

Zimska doza vitamina D

Šetnja po sunčanom zimskom danu biće dragocena pomoć u sintezi vitamina D koji se u zimskom periodu stvara u manjoj meri. Za postizanje boljeg rezultata savetuje se da se desetak minuta osunča unutrašnja strana podlaktica.

Pored značajne uloge u zdravlju kostiju, pokazalo se da vitamin D ima zaštitnu ulogu u sprečavanju težih komplikacija izazvanih virusom korona.

Aktivnosti kao što su hodanje kroz dubok sneg, grudvanje i sankanje utiču na aktivaciju koštanog i mišićnog sistema i doprinose preoblikovanju tela i zatezanju mišića.

Boravak i igra na snegu je idealna prilika za druženje sa decom, zajedničke aktivnosti, smeh i pozitivno raspoloženje.

Dobar i kvalitetan san

Ako deo dana provedete na snegu, čak i u gradskim uslovima, lakše ćete utonuti u okrepljujući san i odmorni dočekati sledeće jutro. A kada ste dobro naspavani organizam će se lakše izboriti sa svakodnevnim stresom i uravnotežiti hormonalni disbalans.

Ne očajavajte ako zbog obaveza ili bolesti ne možete sebi da priuštite boravak u snežnom ambijentu. Uz šoljicu toplog čaja i laganu muziku posmatrajte kroz prozor krošnje drveća prekrivene belim ruhom.

Nažalost, hladni dani praćeni snegom mogu dovesti do zdravstvenih teškoća kod predisponiranih osoba.

Pod rizikom su osobe koje pate od angine pectoris i bolesti krvnih sudova. Hladno, vlažno vreme može provocirati napad angine pectoris sa stezanjem u grudima i kratkim dahom, a postoji rizik i od pojave srčanog udara.

Padovi na snegu

Nepažnja i nesigurnost pri hodu kod starijih osoba sa slabošću koštanog sistema i reumatskim bolestima dovodi do pada i naprsnuća ili pucanja kostiju. Kod starijih žena, usled hormonalnog gubitka koštane mase, čest je prelom ručnog zgloba, usled pada na ispruženu ruku.

Koža i hipersvetlosna terapija

I koža reaguje na promenu temperature i zimske uslove. Suva ispucala koža praćena svrabom, peckanjem, perutanjem i pucanjem javlja se češće kod predisponiranih osoba. U olakšanju ovakvih tegoba uspešno se primenjuje hipersvetlosna terapija u kombinaciji sa emolijentnim preparatima.

(Autorka: dr Biljana Lučić, Ordinacija Zepter Medical)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.