Dolaskom proleća stiže više svetlosti, a priroda svojim bojama i opojnim mirisima mami da što više vremena provedemo na otvorenom.
Za većinu ljudi ovo doba godine donosi polet i dobro raspoloženje. Ali, za mnoge osobe, proleće predstavlja mučan period tokom koga organizam ispoljava burnu reakciju na polene drveća i trava.
Početkom aprila najveća opasnost preti od polena drveća: tise, čempresa, jasena i breze, a nešto kasnije i od platana i hrasta.
Polenova zrna
Sićušna polenova zrna koja nastaju tokom oprašivanja biljaka se prenose vazduhom i lako dospevaju do vlažnih sluzokoža disajnih puteva ili očiju. Kod zdravih osoba se već pri prvom kontaktu sa polenima uspostavlja memorija da ove supstance nisu štetne i pri narednim susretima organizam neće ispoljiti reakciju na njihovo prisustvo.
Kod predisponiranih osoba, ovaj žućkasti prah, nevidljiv golim okom, dovodi do reakcije preosetljivosti i stvaranja antitela kao odgovor na prisustvo polena, koga organizam doživljava kao strano telo, iako je bezopasan po njega.
Posle prvog susreta sa alergenom u organizmu se razvijaju specifična IgE antitela, dok se pri svakom narednom kontaktu aktiviraju medijatori zapaljenja i oslobađa supstanca histamin.
Klinički se alergija ispoljava u vidu svraba u nosu, nepcu, ušima i očima, suzenja, vodenastog izgleda oka i otoka kapaka. Alergiju prati kijanje, nekada u seriji, curenje ili zapušenost nosa. U određenim slučajevima postoje znaci zahvaćenosti sinusa, a zbog slivanja sekreta postoji i nadražajni kašalj.
U najtežim slučajevima alergija može da se javi u vidu astme, kao napad kašlja, stezanja u grudima i otežanog disanja.
Slična klinička slika
Tokom proleća su česte i prehlade koje se ispoljavaju sličnom kliničkom slikom, pa je nekada teško razgraničiti da li osoba ima alergiju ili simptome obične prehlade.
Prehladu izazivaju različiti tipovi virusa, u opticaju je preko 100 različitih podtipova. S obzirom na lak put prenošenja, putem kapljica ili direktno, kontaktom između zaražene i zdrave osobe, ovo je jedna od najučestalijih bolesti koja se javlja u prolećnom periodu.
I kod prehlade postoji kijanje, curenje ili zapušenost nosa, vodenast izgled oka i nadražajni kašalj. Bol u grlu je čest pratilac prehlade, a kod alergija se javlja retko. Prehladu prati umor, koji se javlja i kod osoba sa simptomima alergije. Bolovi u mišićima mogu biti pridruženi prehladi, dok se kod alergija uglavnom ne javljaju.
Osobe koje pate od alergija najčešće prepoznaju svoje karakteristične simptome koji se iz godine u godinu javljaju skoro uvek u isto vreme. Nije isključeno da ove osobe u istom periodu imaju simptome prehlade.
Ako se alergija klinički ispoljava prvi put moguće je da se u početku dijagnostikuje kao prehlada.
Alergološka ispitivanja daju pouzdanu dijagnozu.
Zagađenje vazduha pogoduje alergijama
Profesor Ignacio Ansotegui, bivši predsednik Svetske alergološke organizacije, navodi da zagađenje vazduha može imati ozbiljan uticaj na alergijsko zapaljenje nosa, jer pogoršava njegove simptome.
Koliko god alergijsko zapaljenje nosa nekima izgledalo trivijalno, njegovi simptomi imaju veliki uticaj na osobe koje od toga pate i to kako na psihičko, tako i njihovo fizičko blagostanje. Simptomi kao što su zapušen nos ili curenje iz nosa, kao i svrab očiju mogu sprečiti osobu u obavljanju profesionalnih kao i drugih, ličnih aktivnosti, ističe professor Ansotegui.
Mere prevencije
Osobama koje pate od alergija preporučuje se kraći boravak u prirodi u periodu cvetanja polena, tuširanje i pranje odeće posle dolaska iz prirode, provetravanje prostorija u kasnim popodnevnim satima, kada je manja koncentracija polena u vazduhu i obavezno korišćenje prečišćivača vazduha u prostorijama u kojima provode veći deo dana.
Višestepeni prečišćivači vazduha sa generatorom negativnih jona predstavlja idealno rešenje za zdrav vazduh na poslu, kao i u kućnim uslovima.
Posle uspostavljanja precizne dijagnoze, u terapiji se koriste antihistaminici i drugi lekovi uz vitaminsku terapiju, a u određenim slučajevim se primenjuje imunoterapija.
(Dr Biljana Lučić, Ordinacija Zepter Medical)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
