Povišen krvni pritisak i varijacije

Povišen krvni pritisak, po definiciji SZO, označava vrednost sistolonog (gornjeg) pritiska 140 ili više mmHg i dijastolnog (donjeg) pritiska 90 ili više mmHg.

Američka asocijacija za srce daje smernice o normalnoj vrednosti krvnog pritiska, manje od 120 mmHg za sistolni i manje od 80 mmHg za dijastolni pritisak. Pritisak se smatra povišenim ukoliko su vrednosti između 120 i 129 mmHg, za gornji i manje od 80 mmHg za donji pritisak.

Prvi stepen hipertenzije označava sistolni pritisak između 130 i 139 mmHg, a dijastolni između 80 i 89 mmHg. Drugi stepen definišu vrednosti preko 140 mmHg i preko 90 mmHg.

Hipertenzivna kriza nastaje kod vrednosti gornjeg pritiska iznad 180 mmHg i donjeg iznad 120 mmHg.

Mnogi faktori utiču na vrednost pritiska

Nivo fizičke aktivnosti, stres, neadekvatan san, pušenje, upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, varijacije telesne težine, pridružene bolesti i kombinacije lekova mogu značajno da utiču na vrednosti izmerenog pritiska. Vrlo je važno i kako se hranite, koliko soli unosite u organizam i da li pravilno pripremate hranu.

Čak i umerena fizička aktivnost i svakodnevna šetnja mogu značajno da normalizuju vrednosti povišenog krvnog pritiska, uz propisanu medikamentoznu terapiju. Dobra regulacija stresa smatra se značajnom merom u regulaciji povišenog pritiska.

U određenim slučajevima potrebna je i pomoć stručnjaka, a u terapiji povišenog krvnog pritiska moguće je uvesti i manju doza leka koji smanjuje napetost. Neprospavane noći, smenski rad i isprekidan san remete vrednosti krvnog pritiska.

Preporučuje se da bar jedan sat pre spavanja isključite sve elektronske uređaje i da na počinak odlazite uvek u isto vreme, najkasnije do sat pre ponoći.

Povišena telesna težina i gojaznost značajno opterećuju rad srca koje pumpa krv kroz telo. Smanjenjem težine i vrednost pritiska se postepeno smanjuje.

Pridružene bolesti i stanja kao što su insulinska rezistencija, bolesti bubrega i štitaste žlezde mogu dodatno povećati vrednost krvnog pritiska.

Kombinacije lekova, neadekvatno dozirana terapija, retke kontrole i uzimanje lekova ili dodataka ishrane na svoju ruku doprinose neadekvatnim vrednostima pritiska.

Visoke temperature, niži pritisak

Tokom leta i visokih temperatura dolazi do pada krvnog pritiska zbog širenja krvnih sudova.

Gubitkom tečnosti i elektolita putem znojenja organizam ulazi u stanje dehidratacije, pa je unošenje dovoljne količine vode i minerala dobar lek za pad pritiska.

Kako pravilno izmeriti pritisak

Pola sata pre merenja pritiska izbegnite vežbanje, pušenje, pijenje kafe i alkohola. Preporuka je da se pet minuta pre merenja opustite i nekoliko puta udahnete i izdahnete vazduh. Zauzmite sedeći položaj, stopala treba da stoje paralelno na podu, tokom merenja nemojte pričati.

Manžetna aparata bi trebala da se nalazi u nivou srca. Ukoliko koristite manuelni aparat sa slušalicama, uvek napumpajte 20-30 mmHg iznad uobičajenih vrednosti pritiska.

Pritisak bi trebalo meriti uvek u isto vreme tokom dana. Ukoliko želite da ponovite merenje, sačekajte nekoliko minuta, pa tek onda ponovo izmerite pritisak. Pritisak se uobičajeno meri na levoj ruci, ali ukoliko su ranije registrovane varijacije pritiska na rukama, pritisak merite na obe nadlaktice.

Obavezno zapišite rezultate merenja koje ćete pokazati vašem lekaru.

Ne odlažite posetu lekaru, jer ne osećate simptome povišenog pritiska ili povremen skok pritiska smatrate prolaznim stanjem. Bez obzira na godine, pol i porodičnu istoriju bolesti srca i krvnih sudova, pravovremena dijagnoza i adekvatna terapija sprečava komplikacije i najteži ishod ove bolesti.

(Dr Biljana Lučić, Ordinacija Zepter Medical)

Dan u Beogradu

Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.