U okviru svoje „Stadium Tour 2024“, Rammstein je došao u Beograd da ga dobrano protrese i zagreje. Majstori spektakla su tokom dve majske noći priredili nezaboravni spektakl na Ušću.
Stari znanci, a takođe i ljubimci ovdašnje publike, svoju enormnu kolonu vozila doterali su do Beograda, da još jednom (treći put u glavnom gradu) uvere publiku u to da niko – i velikim slovima NIKO – ne pravi veći spektakl od njih. Rammstein je to, bato! Nema tu nikakvog prenemaganja, propusta, zezanja (za to se nekad, videli smo iz ratnih filmova, gubila glava). Sve mora da bude jasno, grandiozno i glasno. Alles klar?
Upravo tako je bilo i ovoga puta: ko nije prisustvovao demonstraciji sile (Osovine?), neka tiho pati… Rammstein je baš onaj bend koji je potrebno videti pre nego što se ode sa ovoga sveta.
Dan pre i dan nakon koncerata održanih na prostoru parka Ušće, po gradu su vrveli posetioci iz svih delova Evrope. Majica sa znakom „R“ je bila znak raspoznavanja, ljudi željnih uzbuđenja koje prisustvo koncertu benda Rammstein donosi. Uopšte uzevši, jedna vrlo dobra „family values“ atmosfera (što nema veze sa onim što je privremeni gradonačelnik izjavio, već sa nazivom turneje na kojoj je 1998. godine učestvovao Rammstein, uz Limp Bizkit, Korn, Orgy…).
No, da ne dužim više, od mog prvog prisustva koncertu Rammstein-a 1998. godine, svašta se izdešavalo na sceni. Neki su je nadograđivali, pojavljivala su se nova imena, menjali su se žanrovi, a Rammstein je ostao samo svoj, autohton u originalnoj postavi: Till Lindeman (vokal i šou majstor), Paul Landers (gitara), Richard Kruspe (gitara), Oliver Riedel (bas), Christian „Flake“ Lorenz (klavijature) i Christoph Schneider (bubanj), sve sami tvorci novog „nemačkog srca“ koje kuca industrial, elektro i heavy metal ritmom i kuca pakleno!
Upravo taj pakleni performans Rammstein je počeo spuštajući se liftom sa ogromne (Sauronove?) kule praćen idealno odabranim zvukom Hendlove kompozicije „Music for the Royal Fireworks“. Alles klar?!
Sa uvodnom pesmom „Ramm 4“, medley-em njihovih stihova, silovita nemačka šestorka upustila se u raspaljivanje raspoloženja kod svih prisutnih a bilo nas je… ohoho, oko 50, a možda i više hiljada (nikako nisam stigao da ih prebrojim; da su nosili kišobrane znao bih, koliko ih je na kvadratnom metru, ovako… mrka kapa). „Links 2-3-4“, „Keine Lust“ uz kristalno čist zvuk, sa bine i pet tornjeva sa zvučnicima pravilno raspoređenih po prostoru uverili su nas da se bend i njihova produkcija nikako ne štede.
Dovoljno provokativni, uvek subverzivni, krajnje intelegentni i maksimalno scenski proračunati Rammstein tutnjao je kroz repertoar sa svojih sedam do sada objavljenih albuma.
Njihova scenografija me je od prvog momenta podsećala na „Blade Runner“, i dalje je to tako, samo što je tokom decenija svog prisustva na sceni Rammstein još više stremio ka grandioznosti koju je na ovoj turneji i dostigao.
Dalje od ovoga teško da iko može da ide (dajte im „Sferu“, pa da vidimo!). Vrhunska predstava, praćena izvanrednom, bezgrešnom svirkom, ni jednog trenutka nije davala nikome da trepne. Samo retki to umeju. Prazan hod kod ovog benda ne postoji. Eksplozija, vađenje Tillovog srca, plamenovima koji greju sve oko sebe čak i na 100 metara dalje – u istom trenutku, kuvanje Flakea, Kruspeov remiks „Deutschalnd“ sa sredine kule, neumornog klavijaturiste sa kardio trake, „plovidba“ čamcima do bine… odlazak na malu binu da bi odsvirali piano verziju kompozicije „Engel“ sa devojkama iz Abelard klavirskog dua, izbacivanja „semena“ iz velikog… hm, topa… sve to vidi i odobrava veliko svevideće „R“ sa najveće kule na bini.
Ne, nema praznog hoda, ima samo marša po spektakularnom performansu. Na srpskom jeziku izgovorene reči „ruke gore“ Tilla Lindemana u toku pesme „Ich Will“ uopšte nisu zvučale kao pretnja, već kao poziv da se publika totalno preda bendu koji puca iz svih oružja. Grandioza „Rammstein“ samo je potvrdila, da će svako upamtiti ime ovog nesvakidašnjeg benda koji svakom novom turnejom ide nekoliko koraka ispred svih… i nema nameru da stane. Danke!
I na svršetku te noći 25. maja, datuma nekad poznatog kao „Dan mladosti“, možemo samo konstatovati da je „štafeta“ otišla u prave ruke: vatrostalnim Nemcima.
P. S. Zvuk + spektakl = besprekorno! Cene pića i hrane: tipično gusarenje svojstveno ovdašnjim kabadahijama, uz slogan ‘uzmi pare i briši sve iz fiskalnih računa’.
(David Vartabedijan, rok novinar, DJ i umetnik)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
