Svake večeri moji prijatelji i ja se nađemo kod nekog od nas, uključimo televizor i pratimo razne programe. Povremeno se upitamo ko su budale koje sve to gledaju svakog dana…
Tako otprilike piše satiričar Bojan Ljubenović o TV programu.
Televizije danas, svojim programima kod najvećeg broja gledalaca izazivaju bes, ogorčenje, razočaranje i još neke negativne reakcije. Smeh, radoznalost i ostale pozitivne reakcije zaostaju za pomenutim.
To govore rezultati nekih istraživanja rađenih pre nekoliko godina. Ipak, moja najlepša priča o televiziji u vezi je sa reagovanjem koje se nalazi tek pri dnu tabele u vezi sa osećanjima koje TV program izaziva kod publike. Reč je o saosećanju. (Sa tek 2,5 odsto pominjanja jedna od najlepših ljudskih osobina malo je vidljiva u priči o TV programima danas.)
Evo pomenute priče…
Nakon što je kućni televizor prestao da radi, bračni par je pozvao majstora. On je skinuo zadnji deo televizora i svi su videli da je unutra mnogo sitnih komadića hleba. Odmah su znali ko je to uradio – njihova četvorogodišnja kćerka.
Gotovo svaki roditelj bi u početku bio ljut i možda bi vikao na dete pred majstorom. Ali, devojčicina majka nije tako reagovala. Naprotiv. Tiho je pitala ćeru zašto je ubacila hleb u kutiju televizora.
Devojčica je onda ispričala da je videla slike gladne afričke dece na TV-u, pa je iz kuhinje donela hleb, izmrvila ga kako bi bio dovoljno mali da prođe kroz rupe na aparatu, nadajući se da će tako doći i do te dece.
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
