Paraf, pank prvoborci iz nekadašnje velike države, proslavili su pola veka postojanja (uz dugu pauzu) odličnim koncertom u beogradskom Domu omladine.
/ Tekst: David Vartabedijan /
Uz njih binu su oplemenili i riječki Turisti. Pazi što vičeš!!! Taj 29. novembar je protekao u najboljem redu.
Odavno se 29. novembar ne slavi. Znamo svi da je sve ono što se dogodilo tog datuma u Jajcu, sada završilo u k…u. Međutim, ovaj 29. novembar je beogradskoj publici doneo nekoliko koncertnih proslava. Prokleta bila mogućnost izbora ili kako je već pevao onaj pesnik nekada davno: Cockney Rejects (takođe pank prvoborci) i Pogon Bgd. u prostoru Nove Zappa barke, kanadski Three Days Grace u Hangaru, te Paraf i Turisti u Domu omladine. Ipak, povezivanje starog sa novim me je odvelo na jedan od možda poslednjih (?) koncerta grupe Paraf u ovom gradu; uostalom ovo je bila i promocija njihovog prvog studijskog albuma (od 1984. godine) jednostavno nazvanog imenom benda.
Tri člana grupe Paraf (dakle, dupla gaža): Iva Močibob (vokal), Vava Simcich (gitara), Bobo Grujičić (bubanj) uz Sergeja Hofmana (bas) čine riječki kvartet Turisti. Za pola sata njihovog nastupa publika koja je solidno ispunila salu Amerikana u Domu omladine, mogla je da čuje presek njihovog stvaralaštva koje se proteže na četiri albuma.
Sasvim logično, auditorijum je najbolje reagovao na soničnu obradu pesme „Radostan dan“ onog kultnog YU benda. Jasne svirke, sasvim dobra za prvo predstavljanje ovdašnjoj publici. Slobodno mogu reći da nam je ovakav tip turista više nego potreban.
Dok je Valter Kocijančić (vokal i gitara, jedan od osnivača benda) štimao svoju gitaru u bekstejdžu, preostala sedmorka: Iva, Vava, Bobo, te Pavica Čabrijan aka Vim Cola (vokal), Zdrave Čabrijan (bas), Raul Varljen (klavijature) i Deni Šesnić (gitara) je izašla na binu i uz odlazeće tonove uvodnog „Requiema“, započela svoj nastup.
Odmah je usledilo upoznavanje sa novim materijalom, koji spaja atmosferu drugog Parafa sa idejom prvog Parafa. „Refleksija“ pa „Triler“. Beše to malo zbunjivanje šarenolike publike, ali bend brije za medalju i ne da se omesti u svojoj misiji. „Ružan san“ i „Zastave“ vratile su publiku na poznat teren, da bi „Zašto“ i „Kraj“ (takođe sa aktuelnog albuma) opet malo smirile atmosferu, no ne zadugo. Sada već poznata, hitoidna „Novi Berlin“ (pesma iz „prelaznog perioda rada benda u ovom milenijumu“), ubrzala je tempo, na koji se odlično nadovezala „Pobuna bubuljica“. Nema tu bubuljica više, samo iskustvo a to iskustvo se vidi po sigurnoj svirci i suverenom vladanju binom Pavice i Ive.
Predstavljanje materijala sa novog albuma usledilo je prvo trilingom pesama: „Kaktus“, „Čempresi“, „Čisti“. Sada su svi prisutni bili upoznati sa novim stvaralaštvom Parafa u ovoj dekadi 21. veka. Za skoro sam kraj te nove dekade pesma uz pojavu Valtera na bini pesma koju on potpisuje „Obijest“, savršen spoj novovalnih klavijatura i punk žestine bila je idealna za uvod u drugi deo koncerta koji je usledio.
Valter izvlači maksimum iz svog grla da bi izneo kultnu pesmu „Otok goli“ (sa savršenim pratećim vokalima svih članova benda). „Perspektiva“ (ima li je?) trese salu; oh, kakav je to disco bend na bini?! Dok je Z. Čolić pevao o maloj koja kupuje haljinice u glavnom gradu Italije na tri slova (to je Trs’, nego kako), Paraf je na takve pojave imao odgovor pesmom „Rijeka“. Sve je isto i aktuelno i u današnje vreme.
Zna to i ovaj bend na bini, i ne štedi ni sebe ni publiku, a zašto i bi? Tu se već zašlo u duboku prošlost iz koje je izronio prvi singl benda „Moj život je novi val“. Nije bilo mirne duše u sali dok je bend izgarao na bini. Ko zna u šta se pretvorio fini dečko o kome je ispevana pesma daleke 1981. godine, no „Fini dečko“ bi sasvim sigurno bio oduševljen kako ova pesma vozi i dan danas sa dva ženska vokala koji joj daju neverovatnu snagu. Šta reći za „Javna kupatila“. Briljantno!
Uz dve petarde za kraj novu i izuzetnu „Odjebite“, u kojoj Vim Cola i Valter dele vokalne deonice te himnu „Narodna pesmu“, koju su pevali svi prisutni, Paraf je napustio binu. Na kratko.
Povratak na binu uz „Javna kupatila“ i „Narodna pesma“, čisto da ne zaboravimo nešto na šta nas je ovaj bend upozoravao pre iha-ha godina. Paraf i dalje upozorava i odlično sagledava situaciju bez ulepšavanja, a da svira, svira vrhunski. Sveža krv, iskusnog benda. 90 minuta nastupa bez zaustavnog vremena. Odlično veče. Parafiram se!
