Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Vrt dobre nade: Životna lekcija
Otkad su tu, životinje dele sudbinu Beograđana. I one su bombardovane, izdržale su komunizam, hiperinflaciju, raspad zemlje, tranziciju… Nije im lako! Barabar su s nama propatile i postale punopravni članovi gradske zajednice.
U ranu zoru u „Vrtu dobre nade“ budi se stanovništvo. Sa svih strana počinje oglašavanje. To kukuriče, to kvoca, to pijuče, to kvače, to gače, šiče, riče, muče, bleji, mjauče, arlauče, rže, laje, mekeće, krekeće, sikće, cvrkuće, brunda, majmuniše se, reži, ma to sve okolo beži – dan je kratak da se sve kaže. I jeste kratak, al’ sve se stigne.
Idu gosti! Deca stižu! A treba populaciju nahraniti, napojiti, očistiti, otimariti, plaknuti, pomaziti, izgolicati, pošašoljiti, iščeškati, upariti, podojiti, polečiti… Dan je kratak, al’ sve se stigne.
U suton, opet sve iznova: jedni tepaju, drugi po polju begaju – sve tako dok prvi ne na’vataju druge i isprate ih u san. A onda i sami odu na zasluženi počinak. Još jedna zora samo što nije!
Svakodnevna priča iz Zoo vrta ponavlja se od Petrovdana, 12. jula 1936. kad je gradonačelnik, industrijalac Vlada Ilić osnovao ovu ustanovu od izuzetnog društvenog značaja.
Otkad su tu, životinje dele sudbinu Beograđana: kada su neprijateljski nastrojeni fašisti bombardovali grad 1941, bombe su padale i po kavezima. Sve se ponovilo tri godine kasnije kad su prestonicu gađali prijateljski nastrojeni saveznici: projektili su razorili vrt i pobili gotovo sve živuljke. I dalje, decenijama, gledano očima istorije, sve nedaće su zajedno s ljudima podnosile i preko glave preturile: komunizam, hiperinflaciju, još jedno – NATO – bombardovanje, raspad zemlje, tranziciju…
Nije im lako! One su s nama barabar propatile i postale punopravni članovi gradske zajednice. Izborile su se za to. Imaju sva prava! I niko ne bi trebalo da ih ometa u zasluženom životinjarenju na Kalemegdanu!
Na oko sedam hektara Beogradske tvrđave koliko vrt danas zauzima, deca mogu da vide sisare, ptice i gmizavce i mnogo nauče od njih.
Mada ne govore, životinje mališanima održe životnu lekciju koju oni od reči do reči razumeju. Klinci u njima prepoznaju neke tipove iz sopstvenog okruženja. Gomilu likova sa televizije. Predvodnike ljudskog zverinjaka.
Kad dođu kući, krenu u školu i jednog dana steknu biračko pravo, deca shvate koliko je biti i ostati homosapijens opasna avantura i da je dobra nada ono što kod nas prvo strada… Time je draže divno ime oaze spokoja usred grada!
(Napisao: Darko Kalezić)
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.
Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
