Naslovna » Blog » Fantastični Beograd » Čemu služi ta naučna fantastika?
Zmaj (foto: Uroš Petrović)
Zmaj (foto: Uroš Petrović)

Čemu služi ta naučna fantastika?

„A usto i ne radi…“ dodao bi onaj kromanjonski Paja Patak iz crtaća uz koje smo se budili i uspavljivali tamo nekad. Ta naučna fantastika ne maže se na ’leba, od nje se kod nas niko nije obogatio, (pusti sad Spilberga i Lukasa), u koju god umetnost da prismrdi, odriču je se a priori, a i često nam je teško da savladamo i stvarnost, a kamoli tamo neku fantazmagoriju.

A ipak, žilava je to biljčica, iznikne gde je najmanje očekuješ, prosto čuči u tom kolektivnom nesvesnom i samo čeka priliku, čak i u Beogradu.

Ustvari, naročito u Beogradu, gradu koji je preživeo Ratove zvezda u NATO izvedbi, u kojem vršljaju silikonski mutanti a zombifikovani sugrađani riju po kontejnerima, a svako malo se zaziva vremeplov koji bi nas sve prebacio u neko lepše vreme, ili makar do prvog i plate (ili prve plate).

Ima tu i konkretnih stvari, na primer, Ptica robot koja na oduševljenje mališana žvaće konzerve ispred opštine Vračar, ali i robota od rezervnih delova koji reklamira automehaničarsku radionicu u zabačenom zemunskom sokaku, i grafit u stilu navijačke grupe ali koji glasi ROBOTI, koji sam pre neki dan otkrio na sopstvenoj zgradi.

Beogradski vanzemaljci i superheroji

Ne nedostaje ni još ambicioznijih materijala, od optimistične vizije Beograda 2074. godine u prvom srpskom dugometražnom crtaću do amaterskih snimaka letećih tanjira, i dokumenata naših, beogradskih vanzemaljaca i superheroja koji će upravo zahvaljujući Danu u Beogradu izaći na videlo javnosti (pratite ovaj blog i saznaćete ko su oni u stvari).

Ništa manje neverovatni su i stvarni doktori naučne fantastike, a svakog pravog fana SF-a mora obradovati činjenica o postojanju sve većeg broja specijalizovanih SF klubova koji basomučno organizuju konkvencije, predavanja i žurke, a tu su i TV kanali, zatim časopisi, izdavači posvećenih naučnoj fantastici ili oni koji koketiraju sa njom, pa onda tušta i tma foruma, sajtova, blogova, Facebook stranica…

Uglavnom, naučna fantastika je svuda oko nas i prožima sve pore života ne zaobilazeći i ne ostavljajući nikog ravnodušnim.

Iako je ušla i poslovice, i iako svakom od nas bar ponekad izgleda kao da je dan koji smo upravo proživeli (preživeli) u Srbiji i Beogradu „čista naučna fantastika“, ona nam i dalje deluje nekako romantičarski idealistično, kao beg u neki drugi, uzbudljiviji svet.

I dok god se na užas majki klinci budu krili sa baterijskim lampama ispod jorgana i čitali neki dinamični SF, štekovali novac od užine za stripove, bečili oči na igrice ili bežali sa časova u bioskop na novi filmski spektakl i naučna fantastika će imati svoju budućnost.

Do viđenja i hvala na svim ribama. 

PROČITAJTE I DRUGE FANTASTIČNE BEOGRADSKE PRIČE!

»»»» Pavle Zelić je rođen 1979. godine u Beogradu. Objavio je zbirku SF i horor priča „Poslednja velika avantura“ (Matica srpska, Novi Sad, 2009), scenarista je alternativnoistorijskog strip serijala „Družina Dardaneli” sa crtačem Draganom Paunovićem (prvi album, „Poljubac leptirice” je izdao System comics, 2011), a nedavno je objavio i istorijski triler roman „Peščana hronika” (Laguna, 2013.) o omladinskim radnim akcijama izgradnje Novog Beograda i misteriji koja se tada otkriva i pola veka opseda njegove stanovnike. Ima još koju desetinu priča rasutih po antologijama, časopisima, i novinama u Srbiji i Balkanu, a pisao je (i i dalje ne odustaje) kritike, kolumne i eseje o stripovima, knjigama, filmovima i uopšte, popularnoj kulturi i (naučnoj) fantastici za brojne štampane i online publikacije. Rekao bi nešto duhovito i pametno za kraj, ali mu kao za inat baš sad ništa ne pada na pamet… ;-) 
Blog „Fantastični Beograd“ predstavljaju (dopunjene i ušminkane) Pavlove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“ kao i potpuno novi SF doživljaji u Beogradu…