Izdvajamo
Naslovna » Blog » Fantastični Beograd » Moj drug, Veliki Brat
CCTV: Moj brat - Veliki Brat
CCTV: Moj brat - Veliki Brat

Moj drug, Veliki Brat

Moj drug, Veliki Brat

Delimo ih u dve glavne grupe: nišanke i akvarijumke. Ima ih sve više u Beogradu, ali i u drugim gradovima u Srbiji. Često su zamrznute u pokretu i opsesivno zure u jednu tačku, ali ih takođe ima i radoznalih, koje zveraju na sve strane. Kao ni poštare, ne može ih sprečiti ni sneg ni kiša do obavljaju svoj posao.

Kamere za video nadzor javnih mesta su odavno naša stvarnost, ali prođite u neko pusto veče podzemnim prolazom na Zelenjaku, i vrlo će vas drmnuti osećaj da ste sišli sa ulica ponekad tako običnog Beograda, pravo u naučnofantastični film sa grozdovima mehaničkih očiju u plastičnim polucilindrima koje prate svaki vaš pokret, sve to podcratno klasičnom muzikom sa zvučnika koja nekako čini da sve bude još jezivije…

Tajno skrovište Broja 1

Malo je poznata činjenica da otkriće CCTV-ja (Closed-circuit television – televizije zatvorenog kruga, tj. korišćenje kamera za emitovanje signala na ograničenom broju ekrana) dugujemo nacistima (kao i autoputeve, nervne gasove i seksi lutke na naduvavanje). Oni su koristili kamere za praćenje poletanja V2 raketa i, verovatno, radnika kleptomana.

Na ulicama su se, pak, prvi put pojavile u gradu Oleanu u Americi još krajem 60-ih, sa ciljem da snimaju zločine, a danas ih u ove svrhe ima najviše u Velikoj Britaniji – čak 4,5 miliona! Opis polutajne lokacije londonskog centra za praćenje dešavanja na ulicama podseća na tajno skrovište Broja 1 u „Alanu Fordu“, sve sa podzemnim prolazima maskiranim đubretom i žicama pod naponom, a sledeći tu logiku, beogradski je verovatno u ispod Starog železničkog mosta.

Zum od 9000x

Ne spori se da je ovaj sistem koristan, bilo da se uhvati neko ko je drpio bananicu u lokalnoj bakalnici (gde se dedoše sva ona zakrivljena ogledala po ćoškovima iz naše mladosti), ili da se koordiniše jutarnji gužvanjac bermudskog trougla: Slavija – Autokomanda – Mostarska petlja, a sa zumom od 9000x, mogu da registruju i peršun koji vam je zapeo među zube.

Imaju ih i raznorazni privatni subjeti i njihovi objekti, ali i Država sa velikim D, i iako su nam pružile koji zabavni ili bezobrazni klip, činjenica je da svakog dana, minuta i sekunde produkuju sega-mega-gigabajte materijala o svakom našem trenutku provedenom van četiri zida sopstvenih domova. Jaoj si ga paranoičarima u današnjem svetu… njih sada zaista prate!

Sveprisutne, svevideće, sve-više-znajuće, one nas nadziru. A ko nadzire njih? 

PROČITAJTE I DRUGE FANTASTIČNE BEOGRADSKE PRIČE!

»»»» Pavle Zelić je rođen 1979. godine u Beogradu. Objavio je zbirku SF i horor priča „Poslednja velika avantura“ (Matica srpska, Novi Sad, 2009), scenarista je alternativnoistorijskog strip serijala „Družina Dardaneli” sa crtačem Draganom Paunovićem (prvi album, „Poljubac leptirice” je izdao System comics, 2011), a nedavno je objavio i istorijski triler roman „Peščana hronika” (Laguna, 2013.) o omladinskim radnim akcijama izgradnje Novog Beograda i misteriji koja se tada otkriva i pola veka opseda njegove stanovnike. Ima još koju desetinu priča rasutih po antologijama, časopisima, i novinama u Srbiji i Balkanu, a pisao je (i i dalje ne odustaje) kritike, kolumne i eseje o stripovima, knjigama, filmovima i uopšte, popularnoj kulturi i (naučnoj) fantastici za brojne štampane i online publikacije. Rekao bi nešto duhovito i pametno za kraj, ali mu kao za inat baš sad ništa ne pada na pamet… ;-) 
Blog „Fantastični Beograd“ predstavljaju (dopunjene i ušminkane) Pavlove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“ kao i potpuno novi SF doživljaji u Beogradu…

loading...