Ulica Petrarkina: Lauri s ljubavlju
Većini liričara na Zemljinom šaru svojstvena je ideja „idealne drage“. Misteriozna pokretačica stvaraočevih osećanja, pa dalje domino efektom – plime reči, rima, stihova i strofa, ukorenjena je i u srpskoj poeziji, ali neka se zna da je sve ostale „pretendente“ u ovoj disciplini zasenio Italijan Frančesko Petrarka (1304–1374) – Mirijevci mu dali prvu ulicu u novom naselju začetom 1976 – koji je nadahnut platonskom ljubavlju prema Lauri sočinio zbirku soneta za sva vremena – „Kanconijer“.
Sočinio je Pertarka još dosta toga – istorijske, filozofske, polemičke spise – ali je barijeru ulaska u svetsku ligu književnosti probio upravo opisujući sopstveno usijanje nastalo kad je nagazio na žar koji mu je posejala nedodirljiva gospoica.
Za nju se ne zna ni da li je i postojala, ali to i nije važno. Važno je da je planetarna baština obogaćena besmrtnim delom.
Petrarkitis
Petrarkin zbornik inficirao je generacije poeta, tzv. petrarkista. Nekoliko zaraženih grupa primećeno je i u dubrovačkoj književnosti 15. i 16. veka, a virus se i dan-danas širi. Simptomi su prekomerna upotreba Amorovih strelica, reči kao što su žudnja, usne, ime voljene i ostali arsenal nesputanog izražavanja nemira i melanholije.
U ove osumnjičene da su zaraženi ljubavlju i sam spadam: nekoliko zbirki priča začinio sam osećanjima. Te priče osećaju se, nije da se ne osećaju, ali čitaoci tek treba da ih namirišu. Trenutno su zauzeti. Priznajem, dakle, pokorno: ja sam čisti petrarkista! Eto. Sad mi lakše oko ucveljenog srca.
Epidemija revolucionarne ljubavi
Kao neko ko neprestano širi ljubav oko sebe, to vrlo preporučujem i cenjenom čitalaštvu. Ova rednja koja mene drma i od koje sam teško oboleo kod nas je trenutno u hibernaciji – svi gledaju da od partnera izvuku kakvu korist, pare, uslugu, vezu za posao, ocenu na fakultetu – što nas kao društvo neminovno vodi u sunovrat.
Priželjkujem epidemiju revolucionarne ljubavi koja će svrgnuti vladavinu razvrata. Treba voleti ničim izazvano, ljubiti bez interesa, bez razloga, zato što tako treba, zato što tako mora, zato što ___________ (dopiši sam)…
Kad u svetu sklonom padu i posrnuću voliš kao Petrarka, ili kao ja, dobio si premiju. Vatromet na zajedničkom nebu! I još saznanje – da nije bilo uzalud živeti! ♦
Pročitajte i druge priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.
Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…