Rudolf Arčibald Rajs: Stranac u noći

Kad te stranac proceni da vrediš – e, tek onda vrediš, pametnica je koja greje naš narod kad god dobije pohvalu od ljudi iz belog sveta.

A kriminolog na glasu, doktor prava i hemije i publicista Rudolf Arčibald Rajs – koji je ratne 1914. ovde stigao na poziv srpske vlade da kao neutralni posmatrač i dopisnik istraži i obznani austrougarske, bugarske i nemačke zločine nad civilnim stanovništvom u Srbiji – ne samo da je procenio Srbe, on ih je zavoleo i zauvek ostao među njima.

Pisao je Rajs isceliteljski istinito u političkom testamentu „Čujte, Srbi” – ni sam Nušić ne bi imao šta tu da doda – redom, o ovdašnjem neradu, neljubaznim činovnicima i „šalterušama”, podmićenoj inteligenciji, klanjanju profiterima, o arčenju novca na političke kampanje, o poslanicima zabušantima, o ministrima koji su se nafatirali i vojnim a gladnim invalidima, mediokritetima na ključnim mestima u društvu što ne daju pojedincu da poskoči iznad proseka… Ma nije on to opisivao današnju Srbiju, već onu posleratnu, i to onoooog rata. Svako ko pomisli na sličnost sa sadašnjom posleratnom nam državom tendenciozan je, pakostan i zlonameran.

Fasciniran

Arčibald Rajs (rođen u Nemačkoj 1875, umro u Beogradu 1929), profesor Univerziteta u Lozani, bio je fasciniran rodoljubljem, hrabrošću i moralom Srba koji su se protiv velikih sila izborili za slobodu. Sa srpskom vojskom prošao je golgotu Prvog svetskog rata, Albaniju, i potom pokušao da modernizuje policijsku operativu pri Ministarstvu unutrašnjih dela, ali neuspešno – sve ga kao vlasti nisu „razumele”.
Čovek, stranac, čije srce sahranjeno na Kajmakčalanu kao švajcarski sat večno kuca za Srbiju, dobio je ulicu u žarkovačkim vrletima! E, lepo smo savezniku uzvratili… Obraz Beograđana lečka je oprao profesor istorije i direktor Stevan Bosnić koji je svojoj školi na Karaburmi isposlovao ime po ovoj plemenitoj duši. U školi imaju problem koji rešavaju tek uz pomoć logopeda! Treba naučiti krezave prvačiće da se tečno predstave: – Ja, taj i taj, idem u OŠ „Arčibald Rajs” u Ulici Patrisa Lumumbe broj pet…

Nadajmo se da će te nove generacije sada krezavih prvačića dostojnije nego mi dosad čuvati uspomenu na jednog od najvećih prijatelja našeg naroda. ♦

Pročitajte i druge priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…