Izdvajamo
Naslovna » Blog » Beograđanka u Londonu » Vreme je za čaj: Tea Time Special
Tea Time
Tea Time

Vreme je za čaj: Tea Time Special

Tea Time

Vreme je da progovorimo o čaju, ali nasuprot uobičajenom shvatanju čajanke, ono što se sad ovde za čaj nudi daleko je od uobičajene široko rasprostranjene asocijacije na engleski čaj.

Tradicionalni kasno popodnevni čaj, koji se služi uz slane i slatke poslastice i podrazumeva gustiranje keksića, kolačića i drugih sličnih kalorijama nagomilanih đakonijica pretvoren je, u periodu posleratne obnove i opšteg osavremenjivanja, u međuobrok sumnjivog sadržaja i kvaliteta.

‘Tea time’ već vrlo dugo ne liči na ispijanje toplog mirišljavog napitka i u potpunosti je poprimio odlike nekakve ‘predvečere’. Ponekad odstupanje od tradicije ima dalekosežne posledice. Ništa više nije što nekad beše, pa ni engleski čaj, koji ni estetski ni sadržinski više ne opravdava visoko mesto koje zauzima na skali tradicionalnih relikvija. Estetikom se ovde malo ko zamara, a višak kalorija je deo novostečenih navika.

Pravo pitanje nije „koji čaj pijete“, nego „šta za čaj kuvate“. Svojevremeno zaštitni znak bivše kolonijalne velesile, čaj je kao dodatak mikrotalasno podgrejnim obrocima i u kombinaciji sa sprženim kobasicama i hamburgerima izgubio nekadašnji dignitet.

Potraga za kafom

Tradicija se možda promenila, ali se čaj, nepromenjeno, pije u svim prilikama i na svim mestima, pa i u pabovima. Nije da zagovaram alkoholizam, ali čaj ne spada u intoksirajuće piće, pa tu nekako ne pripada. Teško je zamisliti grupu ljudi, ma kojoj starosno-intelektualnoj kategoriji da pripadaju, ne samo u raskalašnoj zabavi, nego i u sasvim opuštenoj atmosferi kako u pabu ćaskaju uz čaj.

Kako ne spadam u pivopije, a nisam baš ni ljubitelj čaja, sa izuzetkom onog od hibiskusa, tu se ne snalazim, pa nikako i ne zalazim. Pokušavala sam da u raznim oblastima Ujedinjenog kraljevstva, u kojima sam boravila, pronađem dobru kafu i društvo uz kafu. Zalud, nema u ovoj zemlji ni kafenisanja, a ni pride druženja. Prividna prijateljstva istrajavaju u praznim pričama nad prepunim čajnim šoljama.

Moja očekivanja nikad nisu bila u toj meri neumerena da, poput nekih, žalim što se turska ili domaća kafa (pod kakvim god imenom da je sad poznata), nigde na zapadu Evrope, pa ni ovde nikad nije ni pila. No čak i kada se kafi oduzme ritual pripreme, uvek ostaje druženje i razgovor uz mirisnu šoljicu, čime biva ulepšan dan. To zadovoljstvo susreta, začinjeno karakterističnim mirisom i ukusom kafe nam je u ovom delu sveta potpuno oduzeto.

Čajem protiv promena

Kontinentalci, uglavnom premoreni bezuspešnim pokušajima pronalaženja mesta gde se služi dobra kafa, pridružuju se, pobeđeni, hordi Engleza u svakodnevnom neumerenom ispijanju čaja. Englesko pijenje čaja, jednako kao i sve ostale ovdašnje navike, odlikuje neumerenost.

Tipično je za Engleze da se umesto finog degustiranja i odmerenog uživanja potpuno prepuste lošim navikama – u jelu, piću i svim ostalim potencijalnim zdravstvenim hazardima. Stati navikama na put nije lako, a Englezi su na promene razvili visoku otpornost.

Kako ne postoji ozbiljan razlog da se od čaja odustane, čaj postaje razlog za sebe. Neotuđivo pravo svakog radnog čoveka jeste da sebe počasti pauzom za čaj, a onda se i pauza i čaj rastežu sa tendencijom zloupotrebe. ♦

PROČITAJTE I DRUGE TEKSTOVE BEOGRAĐANKE U LONDONU!

»»» Vladislava Erdeljan rođena je jedne Badnje večeri, pre mnogo godina, u najvećem gradu, najlepše zemlje koje više nema. Voli da priča i piše na raznim jezicima, a to je uvek najradije i učila i radila. Žali što nije balerina. Čuva drvo u dvorištu, sa pticama bez kaveza. Voli priče i pesme za decu. Igra žmurke sa svojim ćerkama. Želi da putuje po hladnim zemljama. Ima glavu punu nenapisanih priča i pesama, što je mnogo više od onoga što je do sad objavila.

loading...