Naslovna » Blog » Fantastični Beograd » Intervju: Nevidljivi čovek
Nevidljivi čovek
Nevidljivi čovek

Intervju: Nevidljivi čovek

Nevidljivi čovek – misteriozni tvorac „Pogleda“

Za mnoge koji dovoljnu dozu naučne fantastike ne dobijaju u neverovatnoj srpskoj svakodnevici, radijska emisija „Pogled iz svemirskog broda“ je pravo rešenje. Ovaj nesvakidašnji šou, koji se od početka emituje jednom nedeljno, trenutno je na kultnom beogradskom radiju 202 (104,0), nedeljom od 20.00 do 22.00.

Kako u etru, a još od 2000-te i mnogo češće na sajtu, www.sfpogled.net odnosno blogu www.sfpogled.blog.com, iz usta i pera odnosno tastature voditelja i urednika PISB-a, ovde intervjuisanog Nevidljivog čoveka, naš narod je imao priliku da čuje sve najvažnije ali i opskurne detalje vezane za žanrove SF-a, horora i fentezija. I to u svim njihovim pojavnim oblicima, od književnosti, filma, stripa, igrica pa do muzike, kako ovde i u regionu, tako i na celoj planeti.

Emisija je nedavno proslavila 22 rođendan, pa eto više nego zgodnog povoda za razgovor sa njenim misterioznim tvorcem i realizatorom…

Gospodine Nevidljivi… ovaj, gde ste?
– Mladiću, ne pipajte… molim vas.

Aha, dobro, sedite, sedite… Ups, izvinite, nisam mislio da sednem na vas! Dobro, da počnemo. Hteo sam da vas pitam odakle taj pseudonim, ali mislim da je sada bespredmetno…
– Da, pa kako se uzme. On, zapravo, i nije tako originalan. Na radiju – svi smo mi „nevidljivi“!

Kao što rekosmo, emisija je izgurala 22 godine, možete li nam reći nešto o tim prvim, pionirskim danima?
– Došao sam na Radio Pingvin da radim vesti. No, bio je raspisan interni konkurs za nove emisije i onda sam pomislio kako bi bilo dobro da SF dobije svoju emisiju. To je bio sam kraj 1991. godine, vreme kada počinje rat, a Pingvin je bio radio „bez narodnjaka i politike“ – za to vreme revolucionarni koncept, svi ostali su imali ili jedno ili drugo. Elem, predlog je prošao, četiri emisije mladih autora su startovale… četvrtkom i petkom od 8.00 do 10.00. Moja je emitovana 6. februara 1992. godine u 8.00! Pravo vreme za SF!

Kad smo već kod početaka, odakle naziv?
– Za to je zaslužna moja tadašnja devojka. Ona je smislila tako malo poetičniji naziv. Bio sam toliko zaokupljen čime da punim emisiju, da niti sam razmišljao o špici, niti o imenu, instrumentalu… Bilo mi je najvažnije da sredim sadržaj za sat vremena. To nije ništa spram pakla kada je emisija, na leto 1992. godine produžena na dva sata na moj, prvobitni, očaj!

Svaka emisija počinje pesmom „Invisible man“ supergrupe Queen. Nije vam dosadila?
– Nije. To mu dođe kao potpis na najavu. Ili, produžena špica. Ako iole pratite emisiju, i utvrdite koja je prva pesma, uvek ćete znati, kada je čujete, da ste propustili najavu.

Radio – jedno, Intertnet – drugo

Internet je od najranijih dana bio jako važan za emisiju, po čemu se program uživo razlikuje od onoga što plasirate u virtuelnoj sferi?
– Internet 1992. nije baš nešto bio prisutan u zemlji Srbiji. To sleduje tek za pet godina, ali neki paralel-slalom je tek od 2000. godine. No, i tada je ta stranica „Pogleda iz svemirskog broda“ na sajtu Beografita (kojem PISB pripada) bila punjena samo tekstovima koji su išli u emisiju. Prava stvar dolazi tek 2006. godine kada emisija odlazi sa Studija B i nema prostor u radio-etru. Boban Knežević mi je i ranije govorio da moram sam malo da naučim kako da napravim sajt jer dokle god zavisim od drugih to neće biti prava stvar. I, onda sam konačno imao vremena da se pozabavim sajtom. Tako da tek od tada možemo da govorimo o dva odvojena života sajta i emisije. Kada je PISB išao kao polusatno izdanje na BIR radiju, tada su tamo išli samo audio-snimci od svega interesantnog što se dešavalo u domaćem žanrovskom životu, dok je sajt donosio gomilu vesti, kako sa strane scene, tako i sa domaćih dešavanja. Elem, tako je i danas. Na blogu imate tekstove i slike iz celog sveta, u emisiji ćete 95% da slušate domaće teme i domaće autore.

Kako ste uspeli da izmenjate koliko, tuce stanica, a da ne menjate format i sadržaj ni za jotu?
– O, itekako se emisija menjala. Ostala je bazirana na SF-u, hororu, fenteziju, ali mnogo je zavisilo od samih „izvora“. Praviti emisiju 1993. godine, recimo, kada jednu knjigu mesečno izdaje Polaris, pojavi se, možda, par Emitora i to je to… i, recimo, praviti emisiju 2003. kada imate internet i mogućnost da pratite sve što vas zanima (i ne zanima) sa strane scene, sasvim je druga priča. Takođe, 90-tih ste mogli da imate relativno mali broj gostiju i stoga nije bilo uputno da ih vrtite iz nedelju u nedelju. Za poslednje četiri godine ja sam imao više od 70 različitih ljudi koji nešto rade vezano za žanr. Mnogo toga se promenilo, pa se i emisija menjala. Međutim, ako se to, sa strane gledano, baš i ne primećuje – onda ili smo jako dobri, ili jako loši, u zavisnosti koliko vam se generalno sviđa Pogled iz svemirskog broda! Jedno malo prisećanje pride – pre prve emisije ja sam napravio spisak tema koje bih mogao da obrađujem u PISB-u. Tada je emisija trajala 60 minuta. Sedeo sam na Filozofskom fakultetu i nabrajao – pisci, domaći i strani, podžanrovi SF-a, izdavači… Znam da sam imao više od stotinu takvih „tema“ i bio zadovoljan pošto je bilo ljudi sa radija kojima je cela ideja zvučala – ovo ima da bude jedna-dve emisije i više neće imati šta novo da kaže. Elem, do danas… iskoristio sam samo dve od svih tih nabrojanih tema. Emisija je krenula svojim tokom i tako plovi do danas.

Nevidljivi čovek u svemiru

Postoje pojedini tradicionalni segmenti emisije, kao što su „Treća strana ploče“ ili izbori za najbolji SF/H/F film i TV seriju, roman ili pak Ex-Yu pesmu sa elementima ovih žanrova. Kako se došlo do njih, i da li imate još neki u rukavu? Mada vam je i rukav nevidljiv…
– Rukav je nevidljiv i to tako treba da ostane! „Treća strana ploče“ je krenula u prvoj godini emitovanja, jednostavno je bilo logično da se odvoji segment i za specifičnu filmsku muziku kako bi postala obavezni deo emisije. Postoji tu jedan problem – uvek sam insistirao da generalno emitovana muzika u emisiji ne bude po svaku cenu „svemirska“ – onome kome se ne sviđa priča neka, makar, sluša muziku koja ne mora da ima prefiks „SF“, ma šta to značilo. Emisija od starta nije pravljena za fanove – već za onu većinu koja tek treba da se upozna sa žanrom. Naravno, biće i za fanove interesantnih stvari, naročito sada kada je aktuelna i vezana za domaću scenu, ali pre dvadesetak godina PISB je imao daleko bitniju ulogu da proba da upozna „ostatak sveta“ sa naučnom fantastikom. Tako su i ti izbori za naj-roman, film, pisca, bili deo ideje kako da se i sama publika uključi u emisiju, iako nikako ne mora da bude „stručna“, te da se tako svi podsećaju na postojanje nekih interesantnih dela koje onda možete da nabavite, pogledate, pročitate. S druge strane ti izbori – koji se ponavljaju na deset godina, pokazuju i aktuelni trend publike (makar one koja prati emisiju), tako da će nekome da bude interesantno i da gleda kako se ukus menja. E, sad… noviteta, pa najverovatnije će biti. Ove godine nam sleduje treći desetogodišnji izbor – decembar 2014, januar 2015, pa onda ću odlučiti da li ostajemo da čekamo 2022. da održimo četvrti izbor za naj SF/H/F roman ili ćemo i pre toga imati nešto.

Poznati ste po tome što uživo ispratite svaki fantastični događaj u gradu i pokupite audio i vizuelne materijale za sajt i emisiju. Kako to postižete? Da li ste već uspeli i da se klonirate?
– Ah, kloniranje – to je moje drugo ja! Pa, istini za volju ne postignem ni ja baš sve. Naime, počinje da se dešava da se događaji prepletu, što je meni drago. I, naravno, da ću pokušati da makar dam neki prikaz sa svakog dešavanja. Bitno je da negde postoji pregled šta se na sceni dešava. Na kraju godine sam počeo u PISB-u da „prepričavam“ proteklu godinu – kako na domaćoj tako i na stranoj sceni, upravo koristeći sve ono što je objavljeno na blogu (ili sajtu ranije) u proteklih 12 meseci. Verujte, totalno se dobije drugačiji utisak onoga šta se radi i koliko je zapravo sada taj žanrovski život „bogat“.

Gremlini su mile mace

Gosti u emisiji, uglavnom i po više puta, bili su svi koji nešto znače na domaćoj i široj sceni fantastike. Da li imate neku neispunjenu želju u tom pogledu? Žalite li što su vam promakli Asimov, Klark, E.T…?
– Gosti su svi oni koji su, u datom trenutku, imali da kažu nešto novo i nešto bitno. Mogao sam malo više da insitiram na gostima na samom početku, ali nisam želeo da ih „trošim“ tek tako i da ih ponavljam na nekoliko nedelja jer to onda ima kontraefekat. Žao mi je što Bevc ne radi svoj „Hiperion“, što jedna mala, ali odabrana ekipa, ne radi „SatiSFakciju“. Ako sam započeo radijsku priču i, zato, i dalje guram „mejnstrim“, onda bi neke nove emisije mogle da budu specifično okrenute fanovima, drugačijoj obradi tema, jednostavno bilo bi šarenije. Ovako, čini mi se da i dalje PISB treba da pokušava da nekim novim ljudima predstavi bogatstvo žanrova i da ih navede da ih probaju. A, s druge strane, toliko stvari na domaćoj sceni treba ispratiti i skrenuti pažnju na njih… Definitivno ima mesta za još SF/horor/fentezi emisija. Na kraju, poslednjih nekoliko godina sve su uobičajeniji skupovi fanova – Tolkina, Star Wars-a… segmenti dobijaju svoje mesto, moglo bi to i na radiju.

Za jednu naučnofantastičnu emisiju, imali ste relativno mali broj tehničkih problema, ali da li vam je neki ostao u posebno dragom sećanju? I krivite li u gremline za njih?
– Ah, gremilini su mice male. Neće oni… Pa, najlepše sećanje je vezano za gostovanje Gorana Skrobonje, ako se ne varam 1997. ili 1998. godine, u starom Indexu, kada smo, normalno, pričali o hororu i odjednom – nema struje. Sad, okruženje tog studija je interesantno. On se nalazi u ulazu između dve prodavnice PGP-a (dobro, od nedavno one ne rade, prodat je prostor…) tako da ne postoji nikakav prirodan izvor svetla, te smo uživali u apsolutno mrklom mraku. Na sreću nije potrajalo dugo, ali eto… to je obeležilo Skrobonjino „horor gostovanje“.

Veliki broj bivših saradnika emisije vas pominje u najlepšem svetlu, šta je pitanju? Hipnoza?
– Kamdžija! Ne. Nisam baš poznat po tome. Dobro, ovo nije političko-informativni program, tako da je onda i saradnja opuštenija, a i svi ti ljudi su sami dolazili i želeli da sarađuju. Osim toga, moja priprema emisije je takva da ja na istu dolazim sa dosta materijala, i onda mogu i sam opušteno da radim.

Najzad, svaka dobra emisija ima i svoju vernu i neretko, veoma specifičnu publiku, da li u vašoj postoji još neko autentično fantastično stvorenje poput vas?
– Ah, pa ovo je radio. Draž je u tome da se ne vidimo, ne znamo, ali se zamišljamo. A tu su onda sva čuda moguća! Naravno, po kontaktu vidiš da svako vreme ima neke specifične ljude kojima emisija bude interesantna. Dođu, budu tu neko vreme… neki duže, neki kraće, i onda idu dalje. Ako su za to vreme druženja zavoleli SF, horor i fentezi, ili pronašli nešto što im je interesantno, možda promenili mišljenje o tim žanrovima, onda je misija ispunjena. 

PROČITAJTE I DRUGE FANTASTIČNE BEOGRADSKE PRIČE!

********************************************************************************

»»»» Pavle Zelić je rođen 1979. godine u Beogradu. Objavio je zbirku SF i horor priča „Poslednja velika avantura“ (Matica srpska, Novi Sad, 2009), scenarista je alternativnoistorijskog strip serijala „Družina Dardaneli” sa crtačem Draganom Paunovićem (prvi album, „Poljubac leptirice” je izdao System comics, 2011), a nedavno je objavio i istorijski triler roman „Peščana hronika” (Laguna, 2013.) o omladinskim radnim akcijama izgradnje Novog Beograda i misteriji koja se tada otkriva i pola veka opseda njegove stanovnike. Ima još koju desetinu priča rasutih po antologijama, časopisima, i novinama u Srbiji i Balkanu, a pisao je (i i dalje ne odustaje) kritike, kolumne i eseje o stripovima, knjigama, filmovima i uopšte, popularnoj kulturi i (naučnoj) fantastici za brojne štampane i online publikacije. Rekao bi nešto duhovito i pametno za kraj, ali mu kao za inat baš sad ništa ne pada na pamet… ;-) 
Blog „Fantastični Beograd“ predstavljaju (dopunjene i ušminkane) Pavlove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“ kao i potpuno novi SF doživljaji u Beogradu…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.