Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Zaokružujemo trilogiju tekstova sa gorko-slatkim podsećanjem: poslednji dani slave SF-a bili su kod nas pred sveopšti mrak, kada smo prešli iz utopije u antiutopiju iz koje se još izvlačimo.
Zeitgeist kraja osamdestih i početka devedesetih je bio sveobuhvatan. U svemu nam je išlo, sportu, umetnosti, ekonomiji… A poslednje generacije koje se sećaju dobrih, starih vremena u „SF“RJ su gutale SF stripove, romane… i „Alef”.
U vreme kada je visokotiražni hrvatski časopisa „Sirius“ (vidi ranije blogove na Dan u Beogradu) bio pred gašanjem, 1987. godine, i to na tiražu koji današnji časopisi mogu samo da zamišljaju, „Dnevnik“, izdavač iz Novog Sada, koji je imao već uspeha sa edicijom „X-100 SF” (i opet vidite prethodne blogove za elaborat i na ovu temu) pokrenuo je mesečnik „Alef“ – „science fiction magazine“ kako lepo na jeziku koji svaki SF fan mora razumeti, piše u podnaslovu.
Progresivni duh
Urednik „Alefa“ je bio Boban Knežević, i dan danas ugledan i izuzetno aktivan urednik, izdavač i pisac. Iako je ovaj časopis imao zaista kratak vek, uslovljen pre svega spoljnim okolnostima, i do svog nestanka u januaru 1991. godine, uspeo da dobaci tek do 26-og broja, iako nije imao ni toliko redovan ritam izlaženja, i morao mnogo teže i više da se bori za čitaoce dao je nešto sasvim novo: mogućnost domaćim piscima da se iskažu na do tada neviđeno slobodan način i da imaju mesto za priče koje ne bi imale šanse u vrlo striktnoj i omeđenoj uređivačkoj politici „Siriusa“ koji je toliko prethodnih godina kreirao i oblikovao domaću SF scenu u SFRJ. Uz to, forsirana je najmodernija strana kratke proze, ojačana ilustracijama najboljih domaćih crtača.
Pošto je u Hrvatskoj za „Sirusom” usledila „Futura”, tako je u Srbiji progresivni duh „Alefa” nastavio da živi kroz „Znak Sagite”, časopis sa najneurednijim ritmom izlaženja na svetu, a koji deli ime sa edicijom vrhunskih dela SF i horor književnosti, i sve to u okviru izdavačke kuće i pod uređivačkom palicom gorepomenutog urednika.
Priča koju sam želeo da ispričam ne bi bila kompletna bez SF almanaha „Monolit”. Kao kruna svega što je urađeno u SF-u kod nas, oni ostaju kao spomenik za beznadežno navučene, da se klanjaju pred ovim knjižurinama koje su u tradiciji američkih alamanaha prezentovale sve ono naj iz svetske produkcije SF-a iz godinu-dve unazad a ostali su aktuleni i zanimljivi i dan-danas što potvrđuju i astronomske cene koje postižu kod preprodavaca knjiga. ♦
PROČITAJTE I DRUGE FANTASTIČNE BEOGRADSKE PRIČE!
»»»» Pavle Zelić je rođen 1979. godine u Beogradu. Objavio je zbirku SF i horor priča „Poslednja velika avantura“ (Matica srpska, Novi Sad, 2009), scenarista je alternativnoistorijskog strip serijala „Družina Dardaneli” sa crtačem Draganom Paunovićem (prvi album, „Poljubac leptirice” je izdao System comics, 2011), a nedavno je objavio i istorijski triler roman „Peščana hronika” (Laguna, 2013.) o omladinskim radnim akcijama izgradnje Novog Beograda i misteriji koja se tada otkriva i pola veka opseda njegove stanovnike. Ima još koju desetinu priča rasutih po antologijama, časopisima, i novinama u Srbiji i Balkanu, a pisao je (i i dalje ne odustaje) kritike, kolumne i eseje o stripovima, knjigama, filmovima i uopšte, popularnoj kulturi i (naučnoj) fantastici za brojne štampane i online publikacije. Rekao bi nešto duhovito i pametno za kraj, ali mu kao za inat baš sad ništa ne pada na pamet… 
Blog „Fantastični Beograd“ predstavljaju (dopunjene i ušminkane) Pavlove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“ kao i potpuno novi SF doživljaji u Beogradu…
