Reklame – direktno i ogoljeno
U trenutku dok ovo čitate, nebrojeni marketinški stručnjaci razbijaju glave kako da prodru u vaš mozak, da vas nateraju da kupujete, radite i živite baš na onaj način koji su oni osmislili i okruženi onim proizvodima koje su izabrali za vas. Zvuči zabrinjavajuće, zar ne?
Mnogo direktnije i ogoljenije, SF stvaraoci, naročito filmadžije su nam u primerima vrhunske satire i alegorije, predstavili kako bi svet advertajzinga izgledao kada ne bi postojale određena tehička i moralna ograničenja. Sam Bog zna da bi gorepomenutim ekspertima mnogo bilo lakše u takvim okolnostima.
Promućkajte glavom i lako ćete se prisetiti legendarne hologramske reklame za Ajkulu 19 (u režiji Stivene Spilberga!) u “Povratku u budućnost 2”, bilborda koji prave neprekidnu ogradu na autoputevima u “Brazilu” a sve da se ne vidi apokaliptični pejzaž iza njih; ili onih interaktivnih, koji vam se lično obraćaju čim vam očitaju retinu u “Suvišnom izveštaju”. I tako, preko nezaboravnih “Isterivača duhova” dolazimo do kralja izmišljenih reklama Pola Verhovena koji je naflovao skoro sve svoje futurističke filmove (Robokap, Totalni opoziv, Svemirski vojnici) sa ingenioznim kreacijama proizvoda i odgovarajućih spotova kojima se isti reklamiraju.
Dovoljan primer je “Sunblock 5000”. Ofarbaće vas u zeleno, i potrebna vam je cela kantica za jednokratnu primenu, ali se zato možete na miru opustiti pored bazena na vrelom Suncu Kalifornije budućnosti. Rimejk „Robokapa“ koji trenutno gledamo u bioskopima, kao ni rimejk „Totalnog opoziva“ koji mu je prethodio, nisu preuzeli ovaj, možda i najdirektniji način satire iz Verhovenovih klasika, ali je zato tu tušta i tma novih nastavljača tradicije parodiranja sveta marketinga.
Duhovi i nevidljivi čovek
U stvarnom svetu, reklame su sjajan poligon za reciklažu originalnih ideja, motiva i najbolje funkiconišu kada igraju na kartu najprostijeg asocijativnog nivoa. Zato su nam, da se fukusiramo na domaći teren, vanzemaljci iz Zone 51, duhovi i nevidljivi čovek već reklamirali sokove – nezemaljske kombinacije banane i jagode ili nara i jabuke, a na bilbordima smo imali prilike da vidimo i prvi kontakt-susret dve trudnice: astronautkinje i vanzemaljke koje, gle divnog čuda, idu u istu radnju za bebi opremu.
A možda nam već uveliko šalju i subliminalne poruke kao u legendarnom Karpenterovom “Oni žive”.
Zato, radite sve što vam preporučuje Dan u Beogradu… (Suviše očigledno?) ♦
PROČITAJTE I DRUGE FANTASTIČNE BEOGRADSKE PRIČE!
»»»» Pavle Zelić je rođen 1979. godine u Beogradu. Objavio je zbirku SF i horor priča „Poslednja velika avantura“ (Matica srpska, Novi Sad, 2009), scenarista je alternativnoistorijskog strip serijala „Družina Dardaneli” sa crtačem Draganom Paunovićem (prvi album, „Poljubac leptirice” je izdao System comics, 2011), a nedavno je objavio i istorijski triler roman „Peščana hronika” (Laguna, 2013.) o omladinskim radnim akcijama izgradnje Novog Beograda i misteriji koja se tada otkriva i pola veka opseda njegove stanovnike. Ima još koju desetinu priča rasutih po antologijama, časopisima, i novinama u Srbiji i Balkanu, a pisao je (i i dalje ne odustaje) kritike, kolumne i eseje o stripovima, knjigama, filmovima i uopšte, popularnoj kulturi i (naučnoj) fantastici za brojne štampane i online publikacije. Rekao bi nešto duhovito i pametno za kraj, ali mu kao za inat baš sad ništa ne pada na pamet…
Blog „Fantastični Beograd“ predstavljaju (dopunjene i ušminkane) Pavlove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“ kao i potpuno novi SF doživljaji u Beogradu…