Naslovna » Blog » Fantastični Beograd » X-100 SF ili kako je Vladimir postao Valdemar
X-100 SF
X-100 SF

X-100 SF ili kako je Vladimir postao Valdemar

Razvijamo temu od pre dve nedelje o zlatnom dobu naučne fantastike kod nas sa X-100 SF, još neverovatnijim, delom istorije domaćeg SF-a.

Među brojnim edicijama novosadskog izdavača Dnevnik koje su se pojavljivale pod oznakom X-100 SF, izuzetno je zanimljiva pa i važna edicija naučne i epske fantastike koja se pojavila u periodu od 1985. do 1988. godine. X-100 SF romani su bili pravo petparačko štivo, štampano sa mekim koricama, zgodno za turiti savijeno u džep i čitanje gdegod, u prevozu, na plaži, ili tutnuto u veću knjgu da ne primete roditelji i nastavnici.

U pitanju su bila roto-izdanja prodavana na kioscima i sa za današnje pojmove i redove veličina fantastičnim tiražima od preko 20.000 primeraka. I još neverovatnije, svakog meseca se pojavljivao novi!

U serijalu koji je trajao te tri godine a ticao se SF-a i EF-a, pojavilo se 40-tak knjiga. Kuriozitet je da su više od pola napisali domaći autori, ali koji su objavljivali pod pseudonimima. Logika ovog izdavača, ne samo u ovom slučaju je bila da će štivo imati bolju prođu kod čitalaca naviknutih da ovakva dela uglavnom stižu u prevodu i sa zapada, tj. Amerike.

Tako je Dušan Belča postao Ch. A. Bell, Slobodan Ćurčić – S. Tyrkley, Boban Knežević – Andrew Osborne a Vladimir Lazović… Valdemar Lejzi! Izuzetak je Radmilo Anđelković koji je imao nešto egzotičniji pseudonim R. Angelakis. Zanimljivo je da je još jedan značajan pisac fantastike, Oto Oltvanji, objavio prvi roman za X-100 SF (sa 16 godina!), ali u ediciji krimića…

„Šund“ kao odskočna daska

I pred sve većeg broja edicija i izdavača koji su se laćali popularnih žanrova fantastike, X-100 SF je bio i ostao jedini poduhvat koji je bio specijalizovan za, uslovno rečeno, štancovani i prostiji pristup koji se najčešće percipirao kao šund. Ipak, prilika vrednim i ozbiljnim piscima da pristupe takvoj i tolikoj publici nije mogla da podvede pod gore navedene odrednice. I pored avanturističkih zapleta i elemenata svemirske opere, ovi romani su za mnoge bili i odlična vežba, odskočna daska u svet plaćenog pisanja pa čak i sredstvo da se okušaju u ambicioznijim a svakako obimnijim delima koja teško da su u to doba igde drugde mogli da plasiraju. A u svakom slučaju, bilo je sve to i jako, jako zabavno.

Kao i časopis Sirius, i ovaj projekat će biti ključan za privlačenje još većeg broja novih konzumenata fantastike, gradeći veće tržište tamo gde su neki manje ambiciozni računali na već postojeće.

Uz X-100 SF, Dnevnik je od 1986-88 izdavao i ediciju džepnih knjiga Supernova (kod fanova poznatih kao male crne knjižice) sa izborom renomiranih stranih autora u nešto manjim tiražima.

Obimom i raznovrsnošću objavljenih izdanja, visokim tiražima, pristupačnim cenama, Dnevnik je svakako bio, sa Živkovićevim Polarisom, najvažniji izdavač naučne fantastike u Srbiji do 1990. kada su se jedno po jedno od njihovih izdanja ugasila zbog finansijskih problema i sve težim okolnostima države koja je pucala po šavovima… 

PROČITAJTE I DRUGE FANTASTIČNE BEOGRADSKE PRIČE!

»»»» Pavle Zelić je rođen 1979. godine u Beogradu. Objavio je zbirku SF i horor priča „Poslednja velika avantura“ (Matica srpska, Novi Sad, 2009), scenarista je alternativnoistorijskog strip serijala „Družina Dardaneli” sa crtačem Draganom Paunovićem (prvi album, „Poljubac leptirice” je izdao System comics, 2011), a nedavno je objavio i istorijski triler roman „Peščana hronika” (Laguna, 2013.) o omladinskim radnim akcijama izgradnje Novog Beograda i misteriji koja se tada otkriva i pola veka opseda njegove stanovnike. Ima još koju desetinu priča rasutih po antologijama, časopisima, i novinama u Srbiji i Balkanu, a pisao je (i i dalje ne odustaje) kritike, kolumne i eseje o stripovima, knjigama, filmovima i uopšte, popularnoj kulturi i (naučnoj) fantastici za brojne štampane i online publikacije. Rekao bi nešto duhovito i pametno za kraj, ali mu kao za inat baš sad ništa ne pada na pamet… ;-) 
Blog „Fantastični Beograd“ predstavljaju (dopunjene i ušminkane) Pavlove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“ kao i potpuno novi SF doživljaji u Beogradu…

Uređuje: Pavle Zelić

Pavle Zelić je rođen 1979. godine u Beogradu. Objavio je zbirku SF i horor priča "Poslednja velika avantura" (Matica srpska, Novi Sad, 2009), scenarista je alternativnoistorijskog strip serijala "Družina Dardaneli” sa crtačem Draganom Paunovićem (prvi album, "Poljubac leptirice” je izdao System comics, 2011), a nedavno je objavio i istorijski triler roman "Peščana hronika” (Laguna, 2013.) o omladinskim radnim akcijama izgradnje Novog Beograda i misteriji koja se tada otkriva i pola veka opseda njegove stanovnike. Ima još koju desetinu priča rasutih po antologijama, časopisima, i novinama u Srbiji i Balkanu, a pisao je (i i dalje ne odustaje) kritike, kolumne i eseje o stripovima, knjigama, filmovima i uopšte, popularnoj kulturi i (naučnoj) fantastici za brojne štampane i online publikacije. Rekao bi nešto duhovito i pametno za kraj, ali mu kao za inat baš sad ništa ne pada na pamet... ;-) Blog "Fantastični Beograd" predstavljaju (dopunjene i ušminkane) Pavlove priče koje je pisao pre nekoliko godina za "Singidunum Weekly" kao i potpuno novi SF doživljaji u Beogradu...