Ada Ciganlija – (polu)ostrvo za aktivni odmor
Na „BG moru” nema šefa, TV-a, pedagoga, muža, tašte, parolašenja, gušenja, kamata i rata, malih plata, samo remi, jamb, pivce, opuštanje uz cvrkut koji, neverovatno, ne potiče sa mp3 plejera.
S proleća počinje hodočašće na Adu Ciganliju. Trista hiljada razdraganih građana – fudbaleri, sokeri, peintboleri, golferi, bandži džamperi, košarkaši, pecaroši, roleraši, kajakaši, akva skijaši, odbojkaši, i sve naši, plivači, veslači, biciklisti, alpinisti, kanuisti, vaterpolisti, ragbisti, nudisti… isti…isti…isti… – spontano se organizuju u kolone bez kraja i u ranu zoru vikendom okupiraju ovo (polu)ostrvo za aktivni odmor. Cele nedelje bili su u pasivnom položaju na radnom mestu, fakultetu ili kod kuće, smorili se od poze, pa sad žure da se razmrdaju!
Na svega četiri kilometra od strogog centra, gde se pasivni položaj najintenzivnije upražnjava zbog gusto zbijenih firmi i institucija sistema, rekreativci svih fela osvajaju teren kojem su skloni. Nema šefa, TV-a, pedagoga, muža, tašte, parolašenja, gušenja, kamata i rata, malih plata, samo remi, jamb, pivce, opuštanje uz cvrkut koji, neverovatno, ne potiče sa mp3 plejera.
Oko sedam kilometara uređenih šljunkovitih plaža Savskog jezera – čija je dužina 4,2 km, širina oko dvesta metara, a površina uključujući Makiš, Adu Međicu i vodeno prostranstvo 800 hektara – s prvim lepim danima postaje teatar zdravog druženja i izliva pozitivnih emocija, a po ciganlijskim šumarcima, livadama i proplancima i strasti se zdravo izlivaju.
Glumci smo svi mi. Igramo sebe, govorimo tekst upravo onaj koji treba da bude izgovoren, a ne ono što od nas očekuju drugi. Onda neko donese gitaru… i setimo se da smo živi i da bi baš trebalo češće da se okupljamo…
Somovi i u vodi i na obali
Iako oaza prirode, Ada Ciganlija je već ušla u urbane legende, a najsimpatičnija od svih jeste ona o straobalnim brkatim somovima jezerašima koji jesu-nisu opasni po ljude. Ušuškani u mulj, kao čekaju priliku da neka naivna ovčica – kupačica zaluta u njihova ljigava, mračna i večito gladna usta.
Niko ne pominje somove na površini – bez brkova al’ s kravatama – sa još oblapornijim čeljustima, koji su poradili da se usred jezera ljuljuška ogromna reklama na pontonima.
Zbog toga što su iznajmili „BG more” koje pripada svima nama, zbog toga što su nam oduzeli pogled i vidik – opasniji su i od najstrašnijih podvodnih brkajlija. A mi, građani, ispadosmo somine – jer im to dopuštamo! ♦
Pročitajte i druge priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.
Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
