Ne vrzmaj se besciljno u krugu!
Čitaš ovaj tekst – znači da si se ukrcao na panoramu zvanu život i sad putuješ… Rodila te majka, golog, makanju, razume se – obukla u benkicu, a kad si stasao pustila te da sam šibaš dalje.
Jedno vreme držali te za ruku. Onda te je roditeljski dlan najednom pustio i tvoje noge traže sopstvenu stazu. Ideš, gruvaš, tabanaš sve do njenog kraja – možda to želi da nam kaže i hrvatski pesnik Tin Ujević (1891–1955) – a i ne znaš da u stvari sve vreme putuješ ka početku. Život je začarani krug!
Ne uljuljkuj se, ne dremaj i pokušaj da nađeš smisao, cilj i motiv između penjanja i silaska. U vožnju „po trnju i po kamenju, od nemila do nedraga” svi ulazimo goli i sami, goli i sami ćemo i izaći, i ne brigaj da l’ ćeš nešto gore poneti. Nema šanse!
Zato sad mrdaj, sad skackaj, sad daj sve od sebe, sad radi nešto, čoveče, kad ćeš ako sad nećeš, ne kunjaj… ne vrzmaj se besciljno u krugu!
Građanin Beograda
Tin Ujević bio je građanin Beograda gotovo deset godina, u tri navrata, politički aktivan revolucionarni „omladinac” izrazito jugoslovenski orijentisan. Studirao je filozofiju u Zagrebu, Beogradu i Parizu, otuda misaoni krugovi, alke i poetski prstenovi!
Ovaj nakit inače krasi mnoge pesnike, a koriste ga i prozni pisci. U poeziji uvek dobro izgleda, jer onome između početka i kraja daje toliko željeni sklad!
Osoben stil, nadahnuće i talenat ovog poete, kritičara, esejiste, feljtoniste, prevodioca s više jezika doživljava vrhunac između dva rata.
U našem gradu baze su mu bile hotel „Moskva” i Skadarlija, gde je pod crnim šeširom sa širokim obodom sa srpskim modernistima bančio i kreirao književnu i intelektualnu klimu prestonice, a na ovog autora „Svakidašnje jadikovke” danas nas podseća ulica s njegovim imenom na Karaburmi.
Teško pogođen strahotama Prvog svetskog rata, pevao je o sopstvenim duševnim ranama, razočaranju, potištenosti, crnilu svakidašnjice, ali prkos mu je pomogao da se izbavi iz očaja, nađe u sebi snagu i krene u akciju povratka u bolje sutra…
Ima li u tebi prkosa? Ima li u tebi snage za akciju? Veruješ li u sutrašnjicu? Veruješ li u bilo šta? Ako veruješ… razbudi se, ne vrzmaj se u više krugu!
P. S. Zemlja ulazi u još jedan krug oko Sunca. I ti s njom… Srećan put! ♦
Pročitajte i druge priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.
Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…