Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Beograđani, adrenalinski zavisnici
Milivoj Vasiljević - Životna predstava ispred hrama
Milivoj Vasiljević - Životna predstava ispred hrama

Beograđani, adrenalinski zavisnici

Talentovani za jurnjavu dobro prolaze. Željni iznenađenja još bolje. A najbolje – adrenalinski zavisnici spremni na sve.

Nema više prelaznog perioda. I vreme postalo radikalno! Ide iz krajnosti u krajnost! Do juče nazadno, od danas napredno! Milina! Iz dubokog minusa poskočismo na plus 30. Iz čizama ulećem direktno u sandale.

– Ženooo, nema mi sandala!

– One raspaduše? Bačene! Skroz si ih sažvako! Obuj šta nađeš…

Zaronio sam u cipelarnik, povadio sve sa brojem 45. Tu su sličuge, krplje za sneg, leva šimika probodena udicom upecana proletos na Dunavu, peraja… Stvarno mi bacila sandale!

Odlažem klizaljke i krplje. Zimska sezona je preko noći prošla. Odbacujem i šimiku. Ko zna da li ću ikada uloviti desnu…

Navlačim peraja i gacam kroz grad. Šljap, šljap, šljap… podižem visoko jednu pa drugu nogu. Zanosim se, ali napredujem. Preskačem posejanenevolje. Tražim pogodno mesto da zagnjurim. U vodi će ova obuća doći do izražaja i pokazati svoje prednosti. Na suvom samo ružno izgleda.

Oko mene istomišljenici – piče na rolerima. Ni oni nisu našli sandale. Lete kao strele, izbegavaju „crne tačke”, udarne rupe i kratere na životnom putu. Poskakuju. Preskaču. Klecaju. Koče. Svaki čas se neko skrlja. Kad naiđem, šljapajući, na posrnulog kolegu roleraša, pridignem ga, on se otrese, proveri kolena, proveri točkiće i nastavi da glavinja. Šljap, šljap, šljap… nastavim i sam. Voda mora da je tu negde.

Divim se Beograđanima 21. veka. Sa staklenih kula vise alpinisti! U šahtove se spuštaju speleolozi! Visoko nad gradom, paraglajderišu se paraglajderisti… Svi traže uzbuđenje.

Živeti u Beogradu isto je što i baviti se ekstremnim sportom. Da l’ si pešak, da l’ si za volanom, svejedno. Moraš da znaš da surfuješ bolje od drugih.

Talentovani za jurnjavu dobro prolaze. Željni iznenađenja još bolje. A najbolje – adrenalinski zavisnici spremni na sve. Stušte se prestonicom ne gledajući gde će se skucati. To nije važno. Važno je da je vožnja urnebesna. Da je lepo dok traje. Da je brzo. Da srce lomi i vetar bije po ušima.

Šljap, šljap – i stigoh pred fontanu. Voda! Najzad! Prebacih peraja u prirodnu sredinu. Brčnuh da sperem prašinu. Iz ranca izvadih masku. Proprah je i natukoh na oči. Zaboravio sam cevku za vazduh! Ni boce s kiseonikom nisam poneo! Ma nema veze. Ronjenje na dah ionako je in. Ćao, narode… ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...