Od polovine aprila do kraja oktobra na trgovima žubore fontane, vodeni nakit Beograda.
Prestonica, kao kakva udavača, svoje zanosne obline, tj. intimna mesta na brdovitom telu, ukrašava gejzirima, mlazevima i potočićima koji dohvaćeni sunčevim zracima izgledaju kao tečni kristali. Grad – devojka, bregovi, doline, uh-uh… da ne meračimo više!
Pored velikih u koje, provereno, staje ceo razred – na primer vodoskok sa olimpijskim bazenom na Trgu Nikole Pašića i kupalište za predškolce ispred „Beoizloga” – ima mnoštvo malih fontana, od kojih je naročito simpatična jedna na Kališu, čim se uđe iz Kneza, malo pravo pa odmah levo. U njoj bronzani ribar davi zmiju.
Ne zna se da li ju je zatekao u mreži, da li mu je ona istu pocepala, šta li je već bilo, ko zna, uglavnom, on je davi, muški, onako, sa obe šake, a ona u samrtnom ropcu iz razjapljenih usta – zinula ko da joj je poslednje – ispušta gejzir pod grane platana. I što je dasa jače steže, zmijurina više tj. dalje prska. Impresivno! Kao da su Balkanci iz ove park-slike izvukli određenu životnu pouku.
Vodene lepotice
Uz četrdesetak javnih česama i dvadesetak tekućih ukrasa na pločnicima našeg grada, sve je veći broj zdanja, foajea, atrijuma, kafića, pa i privatnih stanova u kojima klokoću slapovi raznih oblika i dizajnerskih dostignuća.
Dok žubore vodene lepotice, setih se da smo svi mi pomalo fontane, i to nekoliko puta dnevno, što direktno zavisi od količine unesene tečnosti u organizam. Zamislite da vas u trenutku olakšanja neki talentovani vajar zalije bronzom, te majstori iz „Vodovoda i kanalizacije” prikače na gradsku mrežu i tako ovekovečenog postave na Kalemegdanu. Kakva bi to fontana bila! Mogla bi da se zove „Štrc malog pišonje”!
U eri kada se tradicionalno muškim nazivima zanimanja masovno pridodaje i ženski rod – pa sad imamo psihološkinje, sociološkinje, pedagoškinje, borkinje, karatistkinje, bokserkinje (bokserke, bokseruše, bokserice… neki sufiks sigurno je tačan) – pomenuta instalacija sa akterkom u glavnoj ulozi mogla bi da se zove „Štrc male upišulje”. Ovo remek-delo izvanredno bi doprinelo parkovskoj vajarsko-vodovodskoj umetnosti, a naziv potpomogao polnu ravnopravnost i moderna lingvistička stremljenja. ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.
Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
