BG fontane: Štrc malog pišonje

Od polovine aprila do kraja oktobra na trgovima žubore fontane, vodeni nakit Beograda.

Prestonica, kao kakva udavača, svoje zanosne obline, tj. intimna mesta na brdovitom telu, ukrašava gejzirima, mlazevima i potočićima koji dohvaćeni sunčevim zracima izgledaju kao tečni kristali. Grad – devojka, bregovi, doline, uh-uh… da ne meračimo više!

Pored velikih u koje, provereno, staje ceo razred – na primer vodoskok sa olimpijskim bazenom na Trgu Nikole Pašića i kupalište za predškolce ispred „Beoizloga” – ima mnoštvo malih fontana, od kojih je naročito simpatična jedna na Kališu, čim se uđe iz Kneza, malo pravo pa odmah levo. U njoj bronzani ribar davi zmiju.

Ne zna se da li ju je zatekao u mreži, da li mu je ona istu pocepala, šta li je već bilo, ko zna, uglavnom, on je davi, muški, onako, sa obe šake, a ona u samrtnom ropcu iz razjapljenih usta – zinula ko da joj je poslednje – ispušta gejzir pod grane platana. I što je dasa jače steže, zmijurina više tj. dalje prska. Impresivno! Kao da su Balkanci iz ove park-slike izvukli određenu životnu pouku.

Vodene lepotice

Uz četrdesetak javnih česama i dvadesetak tekućih ukrasa na pločnicima našeg grada, sve je veći broj zdanja, foajea, atrijuma, kafića, pa i privatnih stanova u kojima klokoću slapovi raznih oblika i dizajnerskih dostignuća.

Dok žubore vodene lepotice, setih se da smo svi mi pomalo fontane, i to nekoliko puta dnevno, što direktno zavisi od količine unesene tečnosti u organizam. Zamislite da vas u trenutku olakšanja neki talentovani vajar zalije bronzom, te majstori iz „Vodovoda i kanalizacije” prikače na gradsku mrežu i tako ovekovečenog postave na Kalemegdanu. Kakva bi to fontana bila! Mogla bi da se zove „Štrc malog pišonje”!

U eri kada se tradicionalno muškim nazivima zanimanja masovno pridodaje i ženski rod – pa sad imamo psihološkinje, sociološkinje, pedagoškinje, borkinje, karatistkinje, bokserkinje (bokserke, bokseruše, bokserice… neki sufiks sigurno je tačan) – pomenuta instalacija sa akterkom u glavnoj ulozi mogla bi da se zove „Štrc male upišulje”. Ovo remek-delo izvanredno bi doprinelo parkovskoj vajarsko-vodovodskoj umetnosti, a naziv potpomogao polnu ravnopravnost i moderna lingvistička stremljenja. ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…