dmBio asortiman
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Botanička bašta: Lepota, dah, sklad i hlad
Botanička bašta
Botanička bašta

Botanička bašta: Lepota, dah, sklad i hlad

Radnici gradskog „Zelenila” skinuli su zaštitnu ogradu oko jednog drvenceta stasalog za život. Metalne rešetke služile su da ga vozači ne udare, pijanci ne savijaju, obesni ne oljušte.

Taman je stablo počelo da živi, a neki bezočnik ga polomio. Smetalo mu što je samostalno, vitko i zdravo, što je mlado a već dohvata visine. Što će jednog dana napraviti spasonosnu hladovinu i mnogima pomoći da dođu do daha. Cimao ga, čupao, vukao… dok ga nije presamitio.

Isto je sa ljudima. Roditelji gaje decu, čuvaju ih, maze i zalivaju – a onda ih, kad dođe vreme, puste da sama nastave. Na asfaltu je neizvesno, naiđu obesni, hoće da povuku, udare i – slome. Obesni jedino to i znaju. Briga ih za dostignuća koja će neko jednog dana možda postići.

Za razliku od biljke, čovek ima noge – može da utekne kad neko hoće da ga zanjiše, oljušti ili presamiti. A ima bogami i ruke, pa može i da se brani. Stvar je izbora.

Ako želi da živi, grad mora da čuva sopstvenu mladost, svoje tek stasale stanovnike. Kako one što hodaju asfaltom i žure da ostvare snove, tako i one što stojeći u drvoredima stvaraju lepotu, dah, sklad i hlad.

Zeleno srce prestonice

Deda Jevrem svom unuku Milanu Obrenoviću ostavio imanje u nasledstvo. A kralj ga poklonio Velikoj školi za Botaničku baštu, uz uslov da se zove po njegovom dedi. Josif Pančić bio prvi upravnik „Jevremovca”.

Današnja Botanička bašta pod istim imenom širi se na pet hektara. U njoj živi više stotina vrsta biljaka što domaćeg, što egzotičnog porekla.

Zeleno srce prestonice, pored otvorenih površina, ima i Staklenu baštu i prostorije Instituta za botaniku – upravnu zgradu, herbar, biblioteku, slušaonicu i laboratorije.

U ovoj jedinici Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, osnovanoj 1874. odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, studenti ali i svi ostali mogu da se upoznaju sa zbirkom biljaka od oko 120.000 herbarijumskih tabaka i 300.000 eksikata, i pročitaju 200 stručnih časopisa i više od 6.000 knjiga.

Možda baš neki od današnjih đaka otkrije način da se bašta proširi. Da nam ceo grad postane bašta. Kako bi to lepo bilo. ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.

Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…

loading...