Iste – 1934 – godine kad je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ubijen u Marseju, u Beogradu je otvoren prvi drumski most preko Save koji je povezao Zemun sa centrom prestonice.
Taj lančani most nazvan po viteškom kralju Ujedinitelju – a preko koga su jezdili i tramvaji – srušen je 1941. da se okupatori ne okoriste. Na njegovim ostacima petnaest godina kasnije podignut je Most bratstva i jedinstva, a kumovi su načisto promašili: ovaj naziv nikada nije zaživeo u narodu.
Ne zna se baš tačno kada je došlo do ubistva bratstva i jedinstva, ali pragmatični Beograđani su od puštanja u promet ove saobraćajnice 1956. ignorisali zvanični naziv: ulicu pesnika Branka Radičevića koja se uliva u most logično su produžili za 450 metara koliko se elegantna konstrukcija propela da dohvati novobeogradsku obalu.
I Zemunski i Savski i Rokenrol
Most je u neko doba nazivan i Zemunskim, pa Savskim, a 1999. za vreme nadamo se poslednjeg bombardovanja našega grada i Rokenrol most, jer su na njemu razdragane mase pevale i đuskale sve u inat nevidljivim NATO bombarderima.
Da u centrali alijanse svoje korake nisu odigrali francuski oficiri, nije sigurno da li bi čuveni srpski inat potpomognut rokenrolom spasao ovaj saobraćajni objekat.
Sa ovog mesta u večnost se vinuo Branko Ćopić, jedan od najčitanijih naših pripovedača i romanopisaca 20. veka, a urbane legende žamore da je most upravo nazvan po njemu, za šta nema dokaza, kao i u svim ostalim slučajevima kad se oglašavaju urbane legende.
Ime srpskog romantičara i majstora elegija koji je najlepše životno doba, detinjstvo, proveo u Zemunu, ostaje dakle kao ime mosta na usnama hiljada ljudi koji danas žure ovom saobraćajnicom.
Dok se nerviraju u dugoj koloni vozila nad Savom, neka se prisete lekovitog Radičevićevog poja:Tambur, tambur, sitna tamburice – Udri, pobro, u sićane žice! Danas ima, a sutra nas nema, Hajd’ u kolo, ko će tu da drema… Kolo, kolo, Naokolo, Vilovito, Plahovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno – Brže, braćo, amo, amo, Da se skupa poigramo!
Gužva se od Brankovih stihova neće smanjiti, ali – neverovatno! – užurbanima će odmah biti bolje! Osmeh će im ozariti lice! ♦
Sve priče Darka Kalezića!
»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.
Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…
